Do skoro je bilo uvreženo mišljenje da su ranoranioci aktivniji i organizovaniji, međutim naučnici su otkrili da nije baš tako, i da 'noćne ptice' ne zaostaju za njima.
Činjenica je da u današnje vreme u maloj meri možemo kontrolisati hoćemo li biti jutarnji ili noćni tip. Istraživanja su pokazala da je ta preferencija gotovo u potpunosti genetski uslovljena, te da je sklonost tome hoćete li postati noćna ptica ili ranoranilac zapisana u vašem genetskom kodu.
No i našim je precima takav bioritam pojedinaca bio od velike važnosti jer je u vreme kada su na Zemlji živele zajednice lovaca i sakupljača bilo izuzetno opasno dopustiti da svi njeni članovi spavaju istovremeno. Neko je morao da ima drukčiji bioritam i „čuvati stražu”, prenosi ScienceAlert.
U modernim vremenima ljubitelji kasnog leganja su zbog prirode radnog vremena i društvenih obveza prirodno zakinuti i konstantno neispavani. Neispavanost ljubitelja kasnog leganja koje im nameće ispunjavanje društvenih normi naučnici su nazvali „društveni jet lag“.
Dakle, naučno je dokazano da su noćne ptice na određeni način u nepovoljnijem položaju jer neispavanost utiče na moždanu aktivnost. Stoga noćobdije imaju manje belih moždanih materija koje pomažu neuronima u komunikaciji s drugim moždanim ćelijama, a to znači i manju mogućnost za proizvodnju hormona „sreće”, serotonina i dopamina.
Ali noćobdije su, kažu naučnici, kreativnije i imaju bolje kognitivne sposobnosti od jutarnjih tipova. A nedostatak bele moždane materije kod njih se nadomešta lučenjem viših količina kortizola, hormona stresa, koji se povezuje s više poslovnih mogućnosti te s finanansijskih dobiti. Usto su, prema istraživanjima, noćni tipovi psihički izdržljiviji od ranoranilaca.
A kada je o tinejdžerima i spavanju reč, pravila nema – čini se da hormonalne promene privremeno mogu da prevladaju genetske razlike. Samo privremeno.
