Holesterol je masna hemikalija (lipid) koja nastaje u ćelijama u ljudskom telu. Proizvode ga razne ćelije, a najviše one koje se nalaze u jetri. Postoji zdrav i loš holesterol.
Holesterol putuje organizmom kroz krvotok prenoseći se česticama – lipoproteinima. LDL holesterol je niske gustine u organizmu, i naziva se loš holesterol. Ukoliko se ovaj holesterol nalazi u visokim vrednostima ima tendenciju da povećava rizik za nastanjanje mnogih bolesti.
Ukoliko je holesterol visoke gustine onda je poznat kao HDL holesterol. HDL holesterol se smatra dobrim holesterolom, pa njegove visoke vrednosti služe za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Faktori koji utiču na smanjenje lošeg holesterola jesu nepušenje, unos zdravih namirnica, izbegavanje alkohola, redovna fizička aktivnost, kao i očuvanje normalne vrednosti krvnog pritiska.
Visok nivo holesterola dovodi do formiranja ateroma u krvnim sudovima, koji je jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti.
Poznato je da je LDL holesterol uglavnom uključen u formiranje bolokade arterija, dok HDL smanjuje takav rizik.
Trigliceridi
Uz pitanja o holesterolu, često se postavljaju pitanja šta su trigliceridi i koja je njihova funkcija. Trigiliceridi su takođe vrste masti koje se nalaze u ljudskom organizmu. Oni igraju mnogo manju ulogu u nastanku kardiovaskularnih bolesti za razliku od holesterola. Takođe se transportuju kroz krv kao i holesterol ali i učestvuju u izgradnji masti na telu kao što su bokovi i stomak.
Šta povećava nivo holesterola?
Nivo holesterola razlikuje se od osobe do osobe i njenog načina života. Jedan od odlučujućih faktora u određivanju nivoa holesterola u krvi jeste svakako način ishrane.
Poznato je takođe da različiti ljudu mogu imati različit nivo holesterola bez obzira na to što imaju isti način ishrane. Isto tako, na nivo holesterola utiču i porodične predispozicije, zbog načina na koji se proizvodi holesterol u ćelijama. Svakako treba uzeti u obzir da ishrana veoma utiče na njegov nivo, te je potrebno smanjiti unos nezdravih i masnih namirnica, pržene i brze hrane.
Međutim, pored nivoa holesterola, svaka osoba ima rizik od razvoja masnih grudvica unutar krvnih sudova, što može dovesti do jedne ili više kardiovaskularnih bolesti.
Pored holesterola, situacije koje povećavaju rizik od karidovaskularnih bolesti su:
• Pušenje
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Gojaznost
• Nezdrava ishrana
• Previše alkohola
• Visok krvni pritisak
• Visok nivo triglicerida
• Bolesti bubrega koje utiču na funkciju bubrega
• Porodična istorija.
• Muški pol
• Rana menopauza kod žena
Ukoliko posedujete dva ili više faktora rizika, velika je mogućnost da se kod vas razvije kardiovaskularno oboljenje.
Normalne vrednosti holesterola u krvi
Normalne vrednosti holesterola su: Ukupni nivo holesterola bi trebalo da bude 5 mmol/l ili manje. LDL holesterol treba da iznosi 3 mmol/L ili manje, dok HDL holesterol treba da iznosi 1,2 mmol/l ili manje.
Odnos LDL I HDL holesterola treba da bude 4,5 ili manje. Činjenica je da što je veći LDL holesterol, rizik za bolesti je veći, dok u suprotnom ukoliko HDL holesterol ima višu vrednost od LDL holesterola, onda je ukupni holesterol zdrav.
Ukoliko imate visok rizik od razvoja kardiovaskularne bolesti, ili već imate kardiovaskularne bolesti, snižavanje nivoa LDL holesterola smanjuje rizik od nastanka ove vrste oboljenja. Čak i ukoliko imate nizak rizik od kardiovaskularnih bolesti, veoma je važno voditi zdrav način života.
