Ljudi bi više računa trebalo da vode kako da spreče štetne mikrobe da se razmnožavaju po kućama nego da čiste one delove koji izgledaju “prljavo”, stoji u izveštaju Kraljevskog društva za javno zdravlje (RSPH).

Pranje ruku, odeće i površina u pravo vreme je ključ dobre higijene – ali, jedna od četiri osobe smatraju da to nije važno.

Pravovremena akcija smanjuje mogućnost infekcije.

Ne postoji “previše čisto”.

U istraživanju RSPH navodi se da u javnosti postoji zabuna oko razlike između prljavštine, bacila, čistoće i higijene.

Istraživanje je obuhvatilo 2000 ispitanika. Od toga, 23 posto smatra da deca moraju da budu izložena štetnim mikrobima kako bi ojačali imuni sistem.

Ali neki stručnjaci koji su radili ovo istraživanje tvrde da je ovo “potencijalno štetno uverenje” koje može da dovede do opasnih infekcija.

Umesto toga, tvrde, ljudi bi trebalo da se skoncentrišu na čišćenje određenih mesta u tačno vreme. Čak i ako ona izgledaju čisto, važno je sprečiti “loše” mikrobe da se šire.

  • Koliko jaja smemo da pojedemo
  • Čovek koji je nahranio milione gladnih

Koje su ključne tačke za higijenu?

  • pripremanje i držanje hrane
  • jedenje prstima
  • posle odlaska u toalet
  • kada ljudi kašlju, kijaju i duvaju nos
  • držanje i pranje prljave garderobe
  • briga o kućnim ljubimcima
  • držanje i bacanje đubreta
  • način brige o članu porodice koji ima infekciju

Pranje ruku je posebno važno nakon obroka, korišćenja toaleta, kašljanja, kijanja, dodirivanja kućnih ljubimaca i ljudi koji su bolesni, navodi se u istraživanju.

Čišćenje površina u kuhinji i daski za seckanje je veoma važno kada spremate meso, sendviči ili užine.

I dobro je kada odmah operete i očistite krpe kojima ste čistili pomenute površine.

Podovi i nameštaj možda izgledaju prljavo, ali tamo su uglavnom mikrobi koji ne predstavljaju toliki zdravstveni rizik za ljude.

  • Veštačka inteligencija i začini: Da li biste stavili kumin na picu?
  • Smrt nije svuda ista

Kako se čišćenjem uklanjaju bakterije?

Pranjem toplom vodom i sapunom uklanjaju se bakterije sa površina.

Ali da bi potpuo ubili bakterije, potrebna je vrela voda, temperature više od 70 stepeni. I potrebno je vreme.

Šta da koristite?

Uglavnom se sredstva dele na tri kategorije:

  • deterdženti – čiste prljave površine i uklanjaju mast, ali ne ubijaju bakterije
  • sredstva za dezinfekciju – ubijaju bakterije, ali ne deluju na mast i vidljivu prljavštinu
  • sanitarna sredstva – koriste se i za čišćenje i za dezinfekciju. Prvo ih upotrebite da uklonite prljavštinu, hranu i mast, a onda ponovo nanesete za dezinfekciju

Uvek je važno da se pažljivo čitaju uputstva na ovim sredstvima, upozoravaju stručnjaci.

Umesto krpa za čišćenje, probajte sa papirnim ubrusom. Tako vam krpe neće biti kontaminirane mikrobima.

Šta kažu stručnjaci?

Sali Blumfild, profesorka na Londonskoj školi higijene i tropske medicine, rekla je da bi ljudi trebalo da znaju razliku između higijene i čistoće.

“Dok čišćenje znači uklanjanje prljavštine i mikroba, higijena predstavljanja čišćenje mesta koja su važna i u trenutku kada je to važno, na pravi način. To se radi kako bi se razbio lanac infekcije dok se priprema hrana, koristi toalet ili brine o kućnim ljubimcima”.

“Izlazak napolje, igranje sa prijateljima, porodicom i kućnim ljubimcima – to su prave stvari da budete izloženi dobrim bakterijama i da gradite imunitet. Ali važno je da se ne ide u drugu krajnost, pa da se zapostavi dobra higijena”, tvrdi Lihza Ekerli stručnjakinja za higijenu hrane.