Svako od nas je jedinstvena ćelija u nekom većem telu sveta! Svako od nas ima jedinstvenu ulogu koju mora da odigra, a ta uloga služi održavanju i napretku celine koje smo deo.

 

Većina nas duboko u sebi oseća da na ovom svetu ne postojimo samo kao biološke jedinke koje se hrane i razmnožavaju. Imamo svest i po tome se razlikujemo od ostalih živih bića. Naslućujemo da postoji poseban razlog našeg postojanja. Svoju životnu svrhu možemo da otkrijemo, a živeti u skladu sa njom znači pronaći svoje pravo mesto u svetu i trajnu sreću.

Reč dharma na sanskritu je vrlo složenog značenja. Put, poredak, vrlina ili zakon neka su od pojednostavljenih značenja te reči. Istovremeno, ona znači i religijski ili moralni zakon, svetu dužnost, pravu prirodu, ispravan put ili božanski poredak. Sve to zajedno može nam se činiti vrlo apstraktnim dok dharmu ne počnemo da posmatramo kao sopstveni put, svoju životnu svrhu. Ali prvo pogledajmo veću sliku.

Da li ste se ikad zapitali kako seme „zna” da li treba da se razvije u stablo jabuke, u biljku paradajza ili u maslačak? Kako se majušne ćelije razvijaju stvarajući ljudsko biće? Nauka je otkrila da je to znanje sadržano u genima. Sićušni geni nose važne informacije koje će odrediti šta smo. Geni nose zapis o tome da li će se život razviti u biljku, životinju ili ljudsko biće.

Ali, šta stoji iza tih informacija i procesa? Šta to pokreće beskonačan proces razvoja, rasta i propadanja u čitavoj prirodi i svemiru, i to sasvim usklađeno? Drevna mudrost joge sadržana u Vedama, kao i u mnogim jogičkim tekstovima, govori o tome kako jedna inteligencija ili sila prožima sve, od pojedinačne ćelije do dalekih galaksija. Postoji nevidljiva mreža koja u veliku celinu povezuje sve što postoji.

Uverenje da možemo biti sve što želimo može nas zbuniti

Dharma je inteligencija ili zakon koji održava kosmički poredak, održava život i organizuje sve oblike života. Sve što postoji, uključujući svako živo biće, deo je te nevidljive i bezgranične mreže. Postoji jasan i definisan poredak u svetu u kom živimo, i to od mikrokosmosa do makrokosmosa. Pogledajmo na trenutak svoje telo. Ćelije tela stvaraju specifična tkiva, kosti ili tečnosti. Svaka od njih ima svoju jedinstvenu ulogu u našem telu, a ipak deluju zajednički kako bi podržale funkcionisanje celog tela. Na isti način možemo posmatrati sebe kao jedinstveno ljudsko biće. Svako od nas je jedinstvena ćelija u nekom većem telu sveta!

Svako od nas ima jedinstvenu ulogu koju mora da odigra, a ta uloga služi održavanju i napretku celine koje smo deo.

Moderna zapadna kultura ohrabruje nas da razvijamo svoj identitet, istaknemo svoju jedinstvenost. Iz medija popularne kulture, filmova i knjiga često dobijamo poruku da možemo biti sve što poželimo. Ipak, i sami znamo da to baš nije tako. I sami znamo da se možemo truditi i pokušavati da budemo svašta – u nečemu ćemo biti uspešni, u nečemu ne, ali ipak ne možemo biti baš sve što poželimo, čak i ako su naša očekivanja u okvirima realnosti. Štaviše, uverenje da možemo biti sve što želimo može nas zbuniti, pa da zaboravimo ili uopšte ne prepoznamo ko smo. Ako možemo biti baš sve što želimo, a u tome ne uspemo, možemo se osećati gubitnički i zapasti u vrtlog depresije i neprihvatanja sebe.

Mudrost joge nas uči da ne možemo biti baš sve što želimo, ali možemo učiniti mnogo ako prepoznamo svoj životni zadatak i ostvarujemo svoje potencijale u njenim okvirima. Za svakog od nas postoji određeno mesto, određena životna svrha. Dharma je ujedno i naš unutrašnji nagon koji nas usmerava da postanemo ono što bi trebalo da budemo.

Kako se tumači Bhagavadgita

Šta bi se dogodilo kada bi stablo jabuke poželelo da bude hrast? Šta se sa nama događa kad ne želimo da prihvatimo ono što jesmo? Često se to događa na nivou tela. Nismo zadovoljni svojim izgledom i mnogo vremena i energije trošimo kako bismo postali nešto što nismo.

Često se događa da se školujemo i usmeravamo prema željama roditelja ili pod pritiskom okoline radimo posao koji nas duboko unesrećuje. Često se dharma poistovećuje sa profesijom. Ona, naravno, uključuje ono što radite, ali je mnogo više od toga. To je otkrivanje i ispunjavanje urođene i jedinstvene svrhe vaše duše.

Bhagavadgita, šesti deo staroindijskog junačkog epa Mahabharate, tumači se kao uputsvo vrhovnog božanstva i važan je sveti tekst hinduističke filozofije, a započinje ovom važnom temom životne svrhe. Glavni lik, ratnik i vojskovođa Arjuna uoči sudbonosne bitke sasvim je oprhvan patnjom i dubokom sumnjom. Neprijateljska vojska sastavljena je od članova njegove porodice, od prijatelja i poznanika. Arjuna misli da bi bilo pogrešno boriti se protiv njih. Ipak, zna da mora povesti tu bitku jer će, u suprotnom, njegova vojska biti poražena. U pomoć mu dolazi Krišna koji ga podučava mudrosti joge.

Čitava Bhagavadgita je filozofski razgovor između Krišne i Arjune. Krišna objašnjava ne samo značenje dharme, dužnosti ili životne svrhe, nego i značenje ispravnog delovanja, požrtvovnosti, ljubavi i osećanja ispunjenosti. Arjuna tokom razgovora prepoznaje nužnost prihvatanja sopstvene životne svrhe. Njegova životna svrha bila je da bude vojskovođa, da se bori. Joga nam pomaže da oblikujemo sebe i svoj život i da delujemo u skladu sa inteligencijom koja održava svet. Ako u tome uspemo, bićemo srećni. Ako u tome ne uspemo, nećemo biti srećni! Napredovaćemo kad živimo u skladu sa tim velikim, nevidljivim i nama često nedokučivim zakonom. Ukratko, na bojnom polju samog života svako od nas, za početak, treba da prepozna i prihvati svoju životnu svrhu.

Koja je prava svrha postojanja

Otkriti životnu svrhu nije uvek jednostavno. Zagušeni smo mnogim informacijama koje stvaraju snažne predstave u našim umovima. Vaspitanje i sredina u kojoj živimo takođe pred nas postavljaju zahteve i očekivanja koja najčešće nisu u skladu sa našom životnom svrhom. Neki od nas vrlo rano u životu jednostavno znaju šta žele i šta treba da čine. Većina se ipak traži. Neko duže, neko kraće, a neko se i ne potrudi. Neki, pak, prepoznaju svoju životnu svrhu, ali imaju teškoća u tome da je prihvate.

Voleti svoju životnu svrhu znači prihvatiti sebe i svoje mesto u svetu. Ispunjavati ono što je naš životni zadatak i za nas znači napredak – tako stvaramo i sopstvenu trajnu sreću i osećaj ispunjenosti. Kada živimo u skladu sa inteligencijom svemira, zauzimamo ono mesto u svetu koje samo mi možemo da ispunimo. Svako naše delo, misao, reč postaju važni jer dajemo doprinos koji samo mi možemo da damo. Kad prepoznamo svoje mesto u toj velikoj slici života, svoju individualnu životnu svrhu, ne možemo da ostanemo ravnodušni. Prepoznajemo da je život svet i jedinstven i osećamo prema njemu duboko poštovanje.

Provela sam mnogo vremena, mnogo godina života, kao i većina nas, u potrazi za pravom svrhom svog postojanja. Uvek sam je naslućivala u sebi, ali dugo nisam mogla da je upecam u nemirnim vodama svog unutrašnjeg sveta. Tokom potrage, koja zapravo nikad ne prestaje, otkrila sam da svaki trenutak života može biti onaj čarobni trenutak u kome ćemo napraviti značajnu promenu. Svoju životnu svrhu pronalazimo kad slušamo glas svog srca, kad uprkos svim preprekama ostajemo verni sebi, kad donoseći životne odluke čitavim svojim bićem, u telu, u srcu i umu znamo da radimo ispravno. Najjednostavniji način jeste da sami sebe zapitate – šta najviše želite? Kod mene to direktno pitanje – Zašto sam ovde, šta je moja svrha? – baš i nije davalo jasne odgovore. Morala sam da potražim druge načine.

U prepoznavanju svrhe pomogli su mi alati ličnog razvoja – joga i astrologija. Natalna karta je zapravo mapa naše životne svrhe. Bazične energije je odlično opisuju. Moje Sunce u Blizancima simboliše znatiželju, učenje, znanje kao osnovu snalaženja u životu. Moj vatreni Mesec u Lavu je strast za stvaranjem, toplina i sjaj ljubavi, vizionarski duh koji traži veličanstvenost postojanja u svakom zrnu peska. Moj podznak u Strelcu je neumorni tragač koji najradije istražuje područja duhovnosti, filozofira o svrsi postojanja i sanja o savršenom svetu. Ja sam, zapravo, večna učenica i učiteljica, a druge nadahnjujem i podučavam uz pomoć joge i astrologije! Postoje razni načini kako možemo potražiti svoju životnu svrhu.

Ponekad je dovoljno samo slušati svoje instinkte, svoj unutrašnji glas ili suptilne osete u fizičkom telu koji nam šalju vrlo jasne poruke. Otkriti šta je ispravno za nas nije stvar mentalne analize, jer um najčešće bira ono što je praktično, ono što se čini sigurnim ili ono što drugi očekuju od nas. Otkrijte ono što kod vas smanjuje takve vrste uplitanja. To može biti meditacija, šetnja u prirodi, vreme koje provodite u samoći ili nešto drugo, za vas sasvim lično. Tako dajete priliku svojoj unutrašnjoj mudrosti da se izrazi.

Sigurno ste mnogo puta čuli tvrdnju da se i sam svemir potrudi da vam ispuni želju onda kada je jasno odredite, kad imate snažnu nameru. Ali tome treba dodati – kad su ta želja i ta namera u skladu sa vašom životnom svrhom. Tada ćete zaista postati deo velikog tkanja života. Uhvatićete nevidljivu i moćnu vibraciju i stalno pulsirajuće kosmičke mreže satkane od inteligencije i ljubavi. Tada nećete biti sami, nego će zaista svaki deo te velike mreže svojom vibracijom i ljubavlju i vama davati podršku i snagu.