Svi jako dobro znamo molitvu "Oče naš", a u ovom tekstu donosimo vam zanimljive detalje o tome kada je nastala prva molitva, čemu služi i zašto se na kraju molitve kaže Amin.
Prvi pisani podaci o molitvi kao takvoj datiraju još od pre 5.000 godina. Neki antropolozi kao što su Edvard Brnet i Džejms Džorž Frejzer smatraju da su već prva inteligentna bića naše planete praktikovala nešto što danas poznajemo kao molitvu.
Molitva je religiozni čin izgovaranja određenog teksta, u kojem se vernici obraćaju Bogu. Moliti se značirazgovarati s Bogom i zadržavati se s njim, zahvaljivati, poklanjati se, iznositi svoja razmišljanja i osećanja, moliti ga za nešto.
Čitava vera se zapravo zasniva na molitvi. Ona je održava i utvrđuje u privatnom i javnom životu. U hrišćanskom bogosluženju Amin se izgovara na kraju svake molitve i himne kao reč potvrđivanja.
Po Fridrihu Hejleru postoji šest tipova molitvi: primitivna, ritualna, grčka, filozofska, mistična i proročanska.
Najčešća molitva među Hrišćanima jeste Gospodnja molitva.
To je molitva koju je Isus izgovorio i preporučio svojim učenicima i svim sledbenicima. Dao ju je Gospod Hristos,pa se zato zove Molitva Gospodnja, a naziva se i početnim rečima “Oče naš”.
Hristos je rekao: Ovako se vi molite: Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima svojim, i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.
Ovom molitvom i iskrenim molitvenim raspoloženjem treba da se obraćamo Bogu uvek, jer je On dobar i milostiv Otac svih nas.
