Ovih dana nas greje nas preko 30 stepeni Celzijusa, a UV indeks biće izuzetno visok, pa se ne treba izlagati sunčevom zračenju između 10 i 17 sati, ili se barem treba zaštititi. Evo koje su preporuke i šta ne smete da radite za vreme vrućina.
Mala količina sunčevog zračenja je dobrodošla, neophodna je za sintezu vitamina D, čime se pospešuje apsorpcija kalcijuma, nužnog za jačanje kostiju. Iako se zimi zbog nedostatka sunčeve svetlosti možemo osećati depresivno i doživeti sezonski depresivni poremećaj koji pogađa oko 10 odsto stanovništva, već godinama upozoravaju na oštećenja ozonskog omotača, zbog čega sve veća količina UV zraka dopire do površine Zemlje, a time se povećava jačina sunčevog zračenja sa svim svojim negativnim posledicama. Najgora od svih je svakako melanom, odnosno karcinom najpoznatiji kao rak kože, piše „Tportal”.
Od štetnih zraka sunca i visokih temperatura u letnjim mesecima najviše treba da se čuvaju deca, starije osobe, hronični bolesnici i osobe koje rade na otvorenom.
To konkretno znači da u takvim danima treba izbegavati boravak na otvorenom, paziti da izlazak iz hladnog prostora na vrućinu bude postepen, piti dovoljno tečnosti i jesti lako svarljivu hranu, nositi svetlu odeću, obuću i šešir. Treba izbegavati jače fizičke aktivnosti odnosno ostaviti ih za rano jutro ili predvečerje kada temperature nisu na vrhuncu.
U tom periodu najpametnije bi bilo izbegavati boravak na otvorenom od 10 do 17 sati, a ako morate da izađete, pripazite da nanosite kremu za sunčanje, nosite flašu vode sa sobom, zaštitite glavu šeširom.
Najnovija istraživanja kažu da povećani rizik od pojave melanoma imaju upravo oni koji su se u detinjstvu prekomerno izlagali UV zračenju pa to svima treba biti još jedna potvrda da posebno paze na decu.
Šta je toplotni udar
Bitno je da znate kako dolazi do njega kako biste na vreme reagovali u slučaju da zadesi vas ili bilo koga u vašoj okolini. Toplotni udar je stanje povišene telesne temperature, a najvažniji mehanizam oslobađanja viška toplote je isparavanje znoja. Ako je vrlo toplo, a nivo vlage u vazduhu visok, znoj ne može da isparava. Toplotni udar je vrlo opasno stanje iz kog se organizam ne može sam da se izvuče.
Simptomi:
– osećaj vrućine, glavobolja, vrtoglavica, smušenost, nemir
– koža je suva i crvena, a kod mlađih osoba može biti i znojava
– gubitak svesti
– telesna temperatura izmerena rektalno (debelo crevo) iznosi 42oC ili više.
Šta činiti
Bolesnika prenesite u hladnu prostoriju ili hladovinu. Skinite mu odeću. Ako nije pri svesti, okrenite ga u bočni položaj. Polivajte ga hladnom (ali ne ledenom) vodom uz istovremeno stvaranje veštačkog vetra ventilatorom, lepezom ili novinama. Ne stavljajte mu led na kožu. Hlađenje treba da traje dok se temperatura ne spusti ispod 38oC.
