Ustaljeno mišljenje je da voće treba kupiti, oprati, oguliti, iseći na kriške i zatim u slast pojesti i to posle obilnog obroka umesto slatkiša. Vrlo jednostavan princip, ali da li je to i ispravno i znamo li uopšte kako i kada voće treba konzumirati.
Prvo i osnovno pravilo je da voće treba jesti na prazan stomak, nikako posle obroka.
Voće je glavni detoksikator organizma, koji ga snabdeva velikom količinom energije kako u procesu mršavljenja tako i za ostale životne aktivnosti. Ukoliko voće pojedete na prazan stomak, ono će odmah proći kroz vaš sistem u creva, dok će konzumacija nakon obroka doprineti usporenom radu sistema za varenje.
Pijte samo sokove od sveže ceđenog voća, a ne koncentrate ili gazirane sokove. Isceđeno voće odmah konzumirajte gutljaj po gutljaj i nemojte ga hladiti.
Nije preporučljivo ni da kuvate voće, jer se termičkom obradom gube hranljiva svojstva i uništavaju vitamini.
Ako ste se odlučili za dijetu na bazi voća, možete je primenjivati najviše tri dana i to u kombinaciji voće-prirodni voćni sok. Ovom kombinacijom vrlo brzo ćete očistiti organizam od toksina, a izgledaćete svežije, odmornije i prirodnije.
KIVI: Malo ali moćno voće puno kalijuma, magnezijuma, vitamina C i E i vlakana. Sadržaj vitamina C kod kivija je dvostruko veći nego kod pomorandže.
JABUKA: Česta je uzrečica da jedna jabuka dnevno može odložiti odlazak kod doktora na duže vreme. Jabuka ima mali sadržaj vitamina C, ali je odličan antioksidant, puna je flavonoida čime ustvari pojačava aktivno delovanje vitamina C. Istraživanja su dokazala da jabuka smanjuje rizik od raka debelog creva, kao i srčani i moždani udar.
JAGODA: Mala i slatka crvena voćna poslatica sa najvećom antioksidativnom moći, koja štiti organizam od nastanka raka, začepljenja krvnih sudova i odlična je u borbi protiv slobodnih radikala.
POMORANDŽA: 3-4 komada dnevno mogu da zaštite od prehlade, snižavaju holesterol, sprečavaju i rastvaraju kamen u bubregu i smanjuju rizik od nastanka raka na debelom crevu.
GREJPFRUT: Samo polovina ovog voća, obezbeđuje dnevne potrebe za vitaminom C, dobar je izvor biljnih vlakana i vitamina A. Stvara osećaj sitosti, ima malo kalorija i pomaže u gubljenju viška kilograma, snižava nivo insulina u krvi, a crveni grejpfrut pomaže u snižavanju nivoa holesterola.
LIMUN: Voće bogato vitaminima, naročito vitaminom C i mineralnim sastojcima – kalijumom, bakrom i gvožđem. Najčešće se koristi isceđen sok od limuna, a čaj, pre nego što dodate limun, prohladite inače će mu toplota oduzeti sva svojstva.
BANANA: Voće bogato kalijumom, velike dijetetske vrednosti, bogato vitaminima A, B i C. Istraživanja pokazuju da izuzetno povoljno utiče na dobro raspoloženje, pa je treba konzumirati bar jednom dnevno.
KRUŠKA: Odličan izvor vitamina C. Pomaže u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i bolesti crevnog trakta.
GROŽĐE: Bogato vitaminima A, B i C. Štiti organizam od slobodnih radikala, usporava starenje i sprečava demenciju i degenarativne očne bolesti.
BRESKVA: Bogata vitaminom C i B2, karotenom i kalijumom. Umanjuje krvni pritisak, sprečava pojavu i dalje napredovanje raka, korisna je za očuvanje vida i održavanje mladalačkog izgleda.
LUBENICA: Zapravo je povrće, ali je svi svrstavamo u voće. Sadrži 92% vode, zbog čega je odlična za gašenje žeđi na vrelim letnjim temperaturama, jača imunitet i ključni je izvor likopena oksidanta ključnog u borbi protiv raka. Odličan je izvor vitamina C i kalijuma.
