Svetska zdravstvena organizacija objavila je 12. maja izveštaj o navikama u ispijanju alkohola u 194 zemlje, članice organizacije. Srbija se nalazi veoma visoko na listi, kao zemlja u kojoj se alkoholna pića najviše konzumiraju.
Novi izveštaj SZO objavljen je u okviru opširnijeg istraživanja koje se bavi smrtnim i slučajevima oboljenja povezanim sa konzumacijom alkohola. Konzumacija alkohola u Evropi ubedljivo je na najvišem nivou, pa se tako svih deset zemalja sa najvećom upotrebom alkohola nalaze upravo na starom kontinentu.
Koliko je Srbija pijana?
Kada je Srbija u pitanju, prosečan muškarac godišnje ispije 19.7 litara čistog alkohola, dok žena u proseku ispije 5.9 litara. Na umanjenje ovih brojki pozitivno utiče i stanovništvo koje ne konzumira alkohol, pa kada se ispitavanje svede samo na one stanovnike koji koriste alkohol, brojke pokazuju da prosečan Srbin godišnje ispije 27 litara, dok prosečna Srpkinja popije 9.9 litara čistog alkohola.
Najviše se konzumira pivo (51 odsto), dok se za vino odlučuje upola manje stanovnika (24 odsto). Uprkos tome, pokazuje izveštaj, Srbija nema jasan plan za borbu protiv štetnog uticaja alkohola.
Među njima nije Srbija, ali naša zemlja takođe spade među rizične države i upotreba alkohola u Srbiji je na veoma zabrinjavajućem nivou.
– Potrebno je da uradimo mnogo više kako bismo zaštitili našu populaciju od negativnih zdravstvenih posledica konzumacije alkohola – izjavio je dr Oleg Čestnov u ime SZO i dodaje: „Izveštaj jasno pokazuje da nema mesta za oklevanje kada je u pitanju smanjenje štetne upotrebe alkohola.“
Vrhom liste dominira Belorusija u kojoj se godišnje po glavi stanovnika ispije 17.5 litara čistog alkohola, a slede je Moldavija (16.8l) i Litvanija (15.4l).
Dr Šikar Saksena, direktor Odseka za mentalne bolesti i zlopotrebu narkotika i alkohola pri SZO navodi kako 16 posto konzumenata alkohola spade u grupu onih koji se intenzivno opijaju i imaju ozbiljne zdravstvene probeleme zbog toga.
– Društveni staleži sa manjim primanjima su više pogođeni negativnim uticajima alkohola – navodi on.
„Ove grupe takođe spadaju u one koje imaju lošije zdravstveno osiguranje, a često su u pitanju i članovi disfunkcionalnih porodica i grupa.”
Na svetskom nivou svake godine 3.3 miliona ljudi umre zbog zloupotrebe alkohola, što čini 5.9 posto ukupnih smrtnih slučajeva, pokazalo je istraživanje SZO
Intenzivna konzumacija i zloupotreba alkohola glavni je uzrok više od 200 različitih oboljenja.
Alkohol utiče i na to da mladi ljudi sve ranije stradaju, pa tako u grupi koja obuhvata populaciju uzrasta od 20 do 39 godina skoro svaka četvrta osoba je neposredno izgubila život zbog alkohola.
