Otkad je izbila pandemija, koronavirus je praćen mnogim nepoznanicama i strahovima. Jedno od najvećih pitanja je da li ljudi mogu ponovo da se inficiraju, i posle kog vremena.
S vremena na vreme, objavljivani su izolovani slučajevi da su ljudi drugi put oboleli od kovida 19, ali to je bilo retko.
Analizirajući uzorke krvi od skoro 200 pacijenata, istraživači su prepoznali da nekoliko elemenata imunog sistema, ne samo antitela, uspevaju da prepoznaju i odgovore na koronavirus.
Izgleda da ljudsko telo zadržava pamćenje o “napadaču” i da pruža brz i koordinisan kontranapad antitelima i T-ćelijama ako je opet izloženo virusu.
Šta je sa novim sojevima?
U poslednje vreme pojavila se i zabrinutost zbog novih sojeva koronavirusa, naročito zbog onog otkrivenog u Velikoj Britaniji koji se brzo širi.
Naučnici su generalno optimistični i veruju da nove varijante virusa neće biti sposobne da zaobiđu imuni sistem. Ali niko ne želi da nagađa.
Zbog toga, zvaničnici u Centru za kontrolu bolesti i prevenciju pokreću program nadzora da bi se poboljšlo genomsko sekvenciranje pomoću kojeg se izučavaju mutacije.
Autori nove studije veruju da njihovi zaključci mogu da se primene i na novi britanski soj virusa, kao i na češće sojeve.
Imaju i objašnjenje. Navode da se imuni odgovor fokusira na stotine različitih delova virusa, a da su samo neki od njih za sada obuhvaćeni mutacijama.
Postoji određeni konsenzus da će koronavirus morati da prođe kroz mnogo mutacija u delu za transmisiju, da bi mogao da izbegne prirodni ili imunitet stečen vakcinom.
“Postoje mnoga različita oružja pomoću kojih imuni sistem prepoznaje virus. Ako imate mutaciju, ona neće izbeći sva ta oružja”, rekla je Danijela Veiskopf, koautorka studije i istraživač na “La Džola” imunološkom institutu.
Puno trajanje imuniteta i dalje nepoznato
Imuni odgovor na koronavirus gradi se postepeno, i može da opstane duži period. Posle osam meseci, kako je rekla Danijela Veiskopf, većina onih koji su inficirani i oporavljeni, i dalje imaju relativno stabilan imunitet.
“On se ne ruši. Na osnovu toga, može da opstane i još mnogo meseci, ili godina”, dodala je.
Potpuno trajanje imuniteta i dalje ostaje nepoznanica jer novi koronavirus cirkuliše samo oko godinu dana, i ne postoje dugoročni podaci.
Virusolog Stanli Perlman sa Univerziteta u Ajovi koji nije deo istraživačkog tima, podseća da su ranije studije pokazivale da imunitet na koronavirus može brzo da opadne.
“Ovo je verovatnije, i urađeno je dobro. To podržava pretpostavke da će imunitet da traje određeni vremenski period”, naveo je.
Ipak, i dalje je moguće da neko ko ima imunitet bude zaražen, a da ne bude bolestan, dodao je Perlman: “Ljudi se inficiraju, ali ne obole”.
Imunitet ne traje kod svakoga isto
Vašington post piše da i bi i dalje trebalo da budemo oprezni jer oko 10 odsto osoba koje obole od kovida 19 dožive da im imuni sistem opadne.
Ne postoji jasno objašnjenje zašto se to događa, a ljudski imuni sistem je veoma kompleksan, i imuni odgovor varira od osobe do osobe.
“Vrste imuniteta koji stenkete prirodnom infekcijom veoma su različite”, ističe jedan od autora studije Alesandro Sete.
To praktično znači da ljudi koji su oboleli od kovda, ili imaju pozitivan test, ne mogu da znaju sa sigurnošću da li su među onih 90 odsto osoba koje imaju imunitet koji traje, dodao je.
“Da sam ja preležao kovid, i dalje ne bih skidao masku i ne bih išao na rejv žurke. Ljudi i dalje moraju da budu odgovorni. To je kao vožnja automobila ako imate 90 odsto šansi da vaše kočnice rade”, rekao je Sete.
Ipak, rezultati studije su ohrabrujući.
“Ne mogu da kažem kako će stvari da izgledaju za nekoliko godina, zato što virus nije među nama dve godine. Ali, kako sada izgleda, ne bih bio iznenađen da imunitet traje godinama”, zaključio je Sete.
