Lek iz prirode: SELEN čini čuda za organizam, a evo u kojim NAMIRNICAMA ga najviše ima

Selen je mineral koji je iz grupe mikroelemenata, što znači da su organizmu potrebne dosta male količine za normalno funkcionisanje.

Jedenje
imagerymajestic/FreeDigitalPhotos.net

Međutim, sa druge strane, selen se ubraja u grupu esencijalnih nutritivnih materija, pa je time jasno de je on neophodan za opšte zdravlje kako prenosi portal Majka Priroda.

O selenu – šta je i koje su njegove glavne prednosti za zdravlje organizma

Mada je selen mineral koga u organizmu ima vrlo malo, praktično u tragovima, njegov nedostatak može da izazove brojne zdravstvene tegobe.

Ovaj mineral je potreban za opšte funkcionisanje organizma kao takvog, a doze koje su optimalne su okvirno 50 mikrograma dnevno.

U organizmu čoveka se nalazi fiziološki prosečno 20 mikrograma selena, dok se ostatak mora unositi hranom svakoga dana.

Najviše selena u organizmu odraslog čoveka, ima u crvenim krvnim zrncima, potom u srcu, jetri, slezini i bubrezima. Značaj selena kao minerala, otkriven je tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada je postalo jasno da njegov nedostatak izaziva brojne zdravstvene poremećaje.

U prvom redu je poznato da je selen jedan od najjačih antioksidanasa, te time ima važnu ulogu u održavanju optimalnog imuniteta.

Koje su najvažnije funkcije koje selen ima u ljudskom organizmu?

Generalno je poznato da selen kao mineral ulazi u sastav važnih enzima, koji su poznati i kao seleno-proteini.

Kako je ranije i navedeno, selen je najvažniji sastojak eritrocita, i to u enzimu glutation peroksidazi, te tako i ispoljava svoj antioksidativni efekat. Sama glutation peroksidaza vrši eliminaciju štetnog hidrogen peroksida iz ljudskog organizma, te se tako i ispoljava borba selena protiv štetnih kiseoničnih radikala.

Uloge selena u ljudskom organizmu, a pored već pomenute antioksidativne funkcije su takođe i: prevencija oboljenja srca i krvnih sudova, regulacija rada tiroidne žlezde i njenih hormona, jačanje imunog sistema organizma uopšte, preveniranje malignih bolesti, u prvom redu karcinoma dojke, rektuma, želuca i testisa, eliminacija toksičnih materija i potpomaganje jetrine funkcije, prevencija artritisa i drugih inflamatornih oboljenja koštano-zglobnog sistema, prevencija oboljenja kože, kako inflamatornih tako i alergijskih, smanjivanje rizika od nastanka inflamatornih bolesti creva, u prvom redu Chronove bolesti i Ulceroznog kolitisa, smanjivanje rizika od nastanka inflamacije disajnih puteva i pluća, usporavanje procesa starenja organizma u celini, pojačavanje antioksidativnog dejstva drugih materija, pre svega vitamina A i vitamina E, preveniranje oboljenja muškog reproduktivnog trakta i pospešivanje normalne funkcije testisa i prostate.

Kako manjak ili višak selena utiču na organizam u celini

pixabay.com

Poznato je da neke materije imaju bitan efekat na organizam, zavisno da li dođe do njihovog preteranog ili premalog unosa.

Kada su u pitanju mikroelementi, a time i sam selen, važno je da se uspostavi balans i da se ne prekorači dozvoljena dnevna doza koja se unosi putem hrane.

Pre svega kada su u pitanju posledice ekcesivnog unosa selena, neke od najznačajnijih manifestacija viška minerala u organizmu su:

– pojačano opadanje kose;

– neurološke poremećaje (takozvana progresivna paraliza);

– dermatitise i ekceme;

– oštećenja noktiju i/ili zuba;

– stanja poremećaja psihogenih funkcija – u prvom redu se dešava apatija.

Većina ovih manifestacija nastaje kada se prekorače dnevne doze u unosu selena, i kad su one veće od 5 miligrama.

Upravo zato je važno da se ovaj mineral unosi u optimalnim količinama, i da se poštuju propisane doze.

Postoji naravno i mnogo ozbiljnije stanje koje nastaje kada se akutno prekorače doze unosa selena, i koje spadaju u akutna trovanja.

Naime, akutno trovanje selenom, ispoljava se pre svega poremećajima od strane nervnog i gastrointestinalnog trakta.

U pomenutoj situaciji se dešava groznica, hiperpnea, gastrična krvarenja i inflamacija, mijelitis nerava, pa sve do stanja anoreksije i smrti.

Posledice nedostatka selena u ljudskom organizmu

Kao što je navedeno, kako je loš višak selena po funkcije u organizmu, tako je problem i njegov stalni nedostatak.

Pre svega je poznato, da nedostatak selena u ishrani nastaje kada je ona siromašna u proteinima, žitaricama i ribom.

Utvrđeno je takođe istraživanjima, da su deficitu selena podložniji pušači, osobe koje su starijeg životnog doba i alkoholičari. Neke bolesti kakve su mišićna distrofija i miozitisi, mogu da dovedu do nedostatka selena koji je hroničan, i koji se mora regulisati terapijski.

Deficit selena, kao esencijalnog mikroelementa, koga u organizmu i inače ima u tragovima, izaziva najčešće:

– mišićnu slabost;

– srčanu slabost (bolest poznata kao Keshan sindrom – kardiomiopatija sa uvećanjem srca i slabljenjem funkcije);

– osteoartropatije i oboljenja velikih zglobova;

– astmu i česta zapaljenja disajnih puteva;

– smanjenje plodnosti klod muškaraca;

– pogoršanje psorijaze i drugih imunskih bolesti kože;

– slabljenje noktiju i promena boje – oni postaju žućkasti i krti su i lomljivi.

Upravo zato je preporuka da se selen unosi putem hrane ili suplemenata, a preporučene su i dnevne doze za odgovarajuće uzraste.

Naime, sledeće doze selena su optimalne za organizam, a sve gledano prema starosnoj dobi neke osobe: za decu od prve do treće godine – dnevna doza selena je 20 mikrograma dnevno; za decu od četvrte do devete godine – dnevna doza selena je 30 mikrograma dnevno; za decu od desete do trinaeste godine – dnevna doza selena je 40 mikrograma dnevno; za uzrast od četrnaeste do osamnaeste godine – dnevna doza selena je 50 mikrograma dnevno; za odrasle osobe – dnevna doza selena je optimalno od 50-80 mikrograma dnevno.

Namirnice koje su prirodno bogate selenom i koje treba uvrstiti u ishranu

pixabay.com

Kako je ranije i navedeno, preporuka je da se selen unosi putem uravnotežene ishrane, i da se svakodnevno jedu namirnice bogate ovim mineralom.

Poznato je da se najviše selena nalazi u klicama pšenice i u pivskom kvasu, kao i u brazilskom orahu i orasima uopšte.

Pored toga, selenom su bogate i namirnice kakve su – jaja; goveđe meso; ćureće meso; morski plodovi; beli luk i semenke suncokreta.

Kada je u pitanju meso, najbogatija selenom je govedina, u kojoj se nalazi čak 130% od potrebnog dnevnog unosa, ili tačnije oko 91 mikrogram selena na sto grama govedine.

Pileće meso je takođe bogato selenom, a posebno džigerica, u kojoj se nalazi oko 39% dnevnih potreba, ili 28 mikrograma Se na 100 grama mesa.

Ostale namirnice u kojima se nalazi dosta selena, a pored ostalih važnih materija kakve su proteini i vitamini jesu: pečurke – koje sadrže oko 12 mikrograma Se na 100 grama; ćureće meso – sa prosečnih 23 mikrograma Se na 100 grama mase; svinjsko meso – u kome na 100 gr ima približno 49 mikrograma Se; morski plodovi – najviše Se ima račićima; škampima i dagnjama; riba – tunjevina je bogata selenom, pa tako u 100 grama ima čak 80 mikrograma Se; jaja – žumance jajeta je bogato mineralom selenom, pa ima u sebi približno 20% dnevnih potreba; crna čokolada i kakao; mahunarke – kikiriki; grašak; pasulj; suncokretovo seme; koštunjavo voće – pre svega brazilski orah; lešnici; orasi; pistaći i pinjoli; sirevi – koji sadrže u 100 gr prosečno oko 15 mikrograma selena (zavisno od vrste i sadržaja mlečne masti tj proteina iz mleka); žitarice – ovas; ječam; raž; pšenica (posebno klice pšenice); soja.

Svakako je veoma važno da se poštuju preporuke lekara i nutricionista oko potrebnog dnevnog unosa selena, jer je on važan za opšte zdravlje, ali je bitna i ravnoteža minerala u organizmu.



loading...