Da li je gojaznost bolest? Koja je razlika između gojaznosti i prekomerne težine? Koja se terapija osim “bušne kašike” preporučuje gojaznima? To zna klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović koji je danas u „Uranku“ na televiziji K1 kazao da gojaznost jeste bolest i to hronična i kompleksna.
– Gojaznost je povezana sa brojnim kardiometaboličkim komorbiditetima. Diabetes mellitus tip 2 je povezan s gojaznošću, displipidemijom (poremećajem vrednosti masnoća u krvi), arterijskom hipertenzijom i mnogim drugim kardiovaskularnim bolestima poput moždanog udara. To je opšta definicija, a možemo je i laički posmatrati pa reći da je to višak masti u našem organizmu koji dovodi do povećanog obolevanja i povećane smrtnosti – objasnio je prof. dr Radan Stojanović u „Uranku“.
– Cilj lečenja je smanjiti telesnu masu na prihvatljiv nivo da bi se smanjili svi faktori rizika koji bi doveli do povećanog obolevanja i povećane smrtnosti.
Indeks telesne mase
Nisu samo lekovi važni, istakao je profesor Stojanović, već su prve na redu nefarmakološke mere, a to su: „probušiti kašiku“ – jesti manje, dozirana fizička aktivnost u skladu sa mogućnostima pacijenta i lekovi dolaze tek na kraju kao pomoć prethodnim merama.
– Indeks telesne mase (BMI) odavno je već svima poznat. Vrlo se jednostavno računa i zato je ova metoda široko prihvaćena u svetu. To je broj koji dobijamo kada telesnu masu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima ali na kvadrat. Ako čovek ima 100 kilograma i visok je 1,80, delimo 100 sa 1,8 na kvadrat. To je 30,86 i to je kriterijum da bi neko bio gojazan. BMI od 25 do 29 se smatra prekomernom telesnom masom i za muškarce i za žene srednje životne dobi, a 30 i više je gojaznost – objasnio je dr Stojanović.
BMI je opšti pokazatelj ali nije toliko precizan jer ne meri masti direktno.
– Dobar je pokazatelj jer je u korelaciji s drugim parametrima kao što su debljina kožnog nabora, obim struka i tako dalje. Kriterijum za uvođenje lekova je upravo Indeks telesne mase. Lekovi se uvode u dve situacije: kada je BMI 30 i više što je gojaznost i ako je veći od 27 i postoji još neki od komorbiditeta povezanih sa gojaznošću – objasnio je farmakolog na televiziji K1.
Kada ishrana i dozirana fizička aktivnost ne urode plodom tada se uvode lekovi.
– Moguće je da kod pojedinih osoba promena načina ishrane i fizička aktivnost ne daju rezultate. Imamo ljude koji imaju preko 150, 160, 170 kilograma… Ti ljudi su „debelo“ zašli u svoju bolest, u gojaznost, i teško im je dozirati fizičku aktivnost, a i neke loše navike su kod njih već dobro ukorenjene kada je reč o ishrani i njima se mora uvesti neka farmakoterapija kao podrška – rekao je dr Radan Stojanović.
Zloupotreba leka „ozempik“
Klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović danas je u „Uranku“ kazao da su pažnju stručne, medicinske javnosti, ali i nestručne javnosti privukli novi, moderni lekovi.
– Pažnju privlače, između ostalih, ti novi lekovi za određene bolesti kao što je taj semaglutid, a osim njega postoji i liraglutid i tako dalje. Semaglutid je aktivna supstanca, a određena farmaceutska kuća je registrovala lek kao „ozempik“ i drugi kao „vigovi“. „Ozempik“ je registrovan u Srbiji i sada se izdaje samo na recept što je dobro, a „vigovi“ nije registrovan u Srbiji. Inicijalno je „ozempik“ registrovan za lečenje šećerne bolesti – diabetes mellitus tip 2. Daje se u situacijama kada se lek „metformin“ nije podnosio ili postoji kontraindikacija, ili u situaciji kada se kombinuje s drugim lekovima – objasnio je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Indikacije
Kliničkim ispitivanjima „ozempik“ je u manjoj dozi registrovan za lečenje šećerne bolesti.
– U većoj dozi je lek „vigovi“ koji se koristi za lečenje gojaznosti. Kako kod nas nema leka „vigovi“, već samo „ozempika“, neki su se dosetili da taj lek koriste da smršaju. To je potpuno pogrešno. Ista je supstanca ali doze su potpuno drugačije. To su unapred napunjeni injekcioni špricevi. Terapija „ozempikom“ kreće se sa dozom od 0,5 mg i ciljna doza je 1 miligram za kontrolu dijabetesa. Kod „vigovija“ ciljna doza je 2,4 miligrama – dvostruko veća doza. Kada se za mršavljenje koristi „ozempik“ to je zloupotreba, a da ne govorimo o neželjenim dejstvima koja mogu da se jave. Lekovi se moraju jasno primenjivati kod jasno određenih pacijenata koji će imati korist od tih lekova – naglasio je profesor Radan Stojanović u „Uranku“.
Nemaju svi gojazni dijabetes
Ne znači da svako ko je gojazan ima povišen šećer.
– Možete sebi naneti štetu ako pijete „ozempik“ na svoju ruku, ali možete naneti štetu i drugima – onima koji imaju šećernu bolest i koji ne mogu doći do tih lekova. Ovi lekovi imaju neželjena dejstva koja su vrlo retka ali se mogu javiti: upala pankreasa, upala žučne kese i stvaranje žučnog kamenja, ubrzanje srčanog rada. Akutni pankreatitis je zapaljenje pankreasa koje daje ozbiljnu kliničku sliku: bol u stomaku, povraćanje, fatalno može da se završi u ne malom broju slučajeva. Takođe, može se desiti da lek nema efikasnost. Neki ljudi smršaju i u placebo grupi u kliničkim istraživanjima ako krenu da manje jedu i uvedu fizičku aktivnost. Ja ne poznajem doktore koji to koriste.
– Čitao sam da Ilon Mask koristi „vigovi“ i on je pametniji od onih koji kod nas za mršavljenje piju „ozempik“, jer on pije upravo onaj lek koji je indikovan za lečenje gojaznosti. Mi u Srbiji imamo lekove za lečenje gojaznosti. Liraglutid na primer, to je ista grupa lekova, a ime mu je „saksenda“. Prepisuje se i možete ga dobiti na recept. Suština je da se moramo boriti za to da lek dođe do pacijenta samo jednim putem, a to je da ga je prepisao lekar. U velikom smo problemu jer na društvenim mrežama i internetu imate mnogo šarenih internet ordinacija. To nije mesto za propisivanje lekova niti za deljenje saveta o ishrani i lekovima, jer se iza tih saveta kriju ljudi koji nemaju nikakvo medicinsko znanje i dovode narod u zabludu. To treba izbeći. Lekovi nisu za igranje. Edukacija je jedini put koji nas može povesti napred – stava je dr Stojanović.
Kako se ovi lekovi koriste?
Spomenuti lekovi ne treba da se kombinuju sa drugim suplementima koji mogu da utiču na našu telesnu masu i apetit.
– Nema studija o bezbednosti i efikasnosti kada je ta kombinacija u pitanju i to treba izbegavati. To su lekovi koji se primenjuju u vidu injekcije. Jednom nedeljno se daju, a „saksenda“ se daje jednom dnevno, drugačija je doza. Utiču tako što potenciraju sekreciju insulina u zavisnosti od nivoa glukoze, ili jednostavnije – omogućavaju našem organizmu da reguliše glikemiju – vraćaju šećer u referentne vrednosti. Drugo, ljudi nisu toliko gladni i treće – usporavaju pražnjenje želuca pa sitost duže traje. Deluju na naš centralni nervni sistem jer smanjuju apetit. Ovi lekovi su u kliničkim ispitivanjima pokazali dobru efikasnost, ali videćemo kako će sve to da izgleda u realnom svetu. Ono što je dobro za semaglutid je da je tokom 68 nedelja primene procenat smanjenja telesne mase iznosio 17 odsto, što je vrlo impresivno. Ono što nije dobro je to što je po prestanku uzimanja leka, nakon godine, od tih 17 odsto ostalo svega 5. Porasla je 12 odsto telesna masa, pacijenti su vratili telesnu težinu. To potvrđuje tezu da je gojaznost hronična bolest i ako se odlučimo za farmakoterapiju ona je dugotrajna. S tim nema igranja – upozorava dr Radan Stojanović.
Ko leči poremećaje u ishrani?
Prof. dr Radan Stojanović objasnio je da je gojaznost samo jedan od poremećaja u ishrani.
– Ovim problemima bave se lekari endokrinolozi i lekari psihijatri. Pored somatskih, gojazne osobe imaju i tegobe iz domena mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost i stigmatizacija okoline. Imate izrazito mršave ljude na drugom polu, jer je kulturološki imperativ biti mršav. Hajde svi da budemo mršavi po svaku cenu, jer takve su manekenke, glumci… Biti mršav i biti zdrav nisu iste stvari. Anoreksija je najsmrtonosnija psihijatrijska bolest. Daleko je to od mode, to su ozbiljni poremećaji zdravstvenog stanja i time treba da se bave isključivo lekari u zdravstvenim institucijama. Postoje čitavi timovi lekara gde su uključeni i nutricionista, i endokrinolog i psihijatar, jer su poremećaji u ishrani kompleksan zdravstveni problem koji treba rešavati iz različitih uglova. To je jedini put.
NUKLEARNA OPASNOST
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je publikaciju koja sadrži ažuriranu listu lekova čije zalihe treba pripremiti u slučaju nuklearne opasnosti i izlaganja radijaciji.
Prema rečima kliničkog farmakologa prof. dr Radana Stojanovića u „Uranku“ na televiziji K1, ova lista nastala je kao posledica ratnih sukoba na teritoriji Ukrajine.
– Histerija je razlog što se i SZO dubioznije posvetila ovoj temi i napravljena je lista lekova koju bi svaka zemlja trebalo da ima. Možemo je nazvati lista za „ne daj Bože“. Na listi se nalazi kalijum jodid ali on je ograničenog dejstva kada je efikasnost u pitanju jer štiti samo jedan organ a to je štitna žlezda i to od samo jednog radioaktivnog elementa a to je radioaktivni jod. Ima ga smisla davati osobama mlađim od 40 godina koje su u neposrednoj blizini neke nuklearne elektrane koja bi bila pogođena i kada bi došlo do emitovanja radioaktivnog materijala. Radijus bi trebalo da bude 50 ili 60 km od te nuklearne elektrane, ali mi nemamo takve elektrane u tom radijusu. Na listi su i lekovi koji se koriste kod akutne radijacione bolesti kada je organizam izložen u kratkom vremenskom periodu visokoj dozi zračenja. To su lekovi protiv povraćanja i dijareje, analgetici, antiperitici, neki lekovi koji su sposobni da vežu te radioaktivne elemente i izbace ih iz organizma. Zadatak im je da preveniraju i saniraju posledice zračenja. U takvim slučajevima trebalo bi nam mnogo sreće i trebalo bi pobeći što dublje u zemlju, u neki betonski podrum, i biti informisan šta se dešava napolju i sačekati da prođe. Ali, tu je sreća najvažnija – naglasio je profesor Stojanović.
ODZVONILO KORONI
Prof. dr Radan Stojanović danas je u „Uranku“ kazao da je, prema parametrima koji su na snazi, korona na zalasku.
– Očekuje se uskoro da SZO proglasi kraj pandemije i to će vrlo brzo uslediti, verovatno. Zašto još uvek to nije učinjeno? Pretpostavljam da je SZO veoma oprezna, jer kada se proglasi kraj tada određen broj ljudi počne da se ponaša potpuno drugačije, a drugo je i to što nikada ne znate sa virusom kakva će situacija biti. Ove trenutne varijante virusa izazivaju lakše kliničke slike u većini, osim kod onih ljudi sa komorbiditetima i kod onih starije životne dobi. Očekujem da, ako ne dođe do značajnih mutacija virusa, je to u principu kraj pandemije. I Američka agencija za hranu i lekove (FDA) dala je preporuku da se vakcinacija sprovodi jedanput godišnje za ugroženu kategoriju stanovnika. Svešće se korona na bolest koju ćemo relativno lako kontrolisati. Ne mislim da je virus bio veštački, ali nemamo još uvek prave informacije. Dosadašnji dokazi ukazuju na to da je prirodnog porekla a ne veštačkog. Ne može se 100 odsto tvrditi, ali sigurno će se i to objaviti.
PTIČJI GRIP
U medijima se mogu pročitati informacije da bi soj H5N1 ptičjeg gripa, ako bi prešao na čoveka, bio opasniji od kovida 19.
– Ljudi su u strahu, jer se ni ova pandemija nije završila, a sad najavljuju drugu. Ne treba ljude plašiti sa tim. Ptičji grip postoji decenijama unazad. Smrtnost jeste velika kada se oboli, ali do sada je oboleo veoma mali broj ljudi. Javlja se među životinjama, a kada bi prešao na čoveka i prenosio se s čoveka na čoveka, bilo bi veoma ozbiljno. Ali, ne treba unapred da prizivamo loše scenarije. Vakcina protiv gripa za ovu sezonu ne sadrži taj soj, ali ono što je dobro je da već postoje vakcine koje deluju i na H5N1. Daju se u dve doze u razmaku od tri nedelje. Treba pratiti situaciju i reagovati samo ako bude potrebno. Virus će sigurno s pticama stići u Srbiju, ali ne prenosi se s čoveka na čoveka, i u povećanoj opasnosti su oni ljudi koji su u direktnom kontaktu s životinjama. Veterinarske službe to treba da prate, a građane to ne treba da interesuje – kazao je dr Radan Stojanović u „Uranku“.
