Lekovi i sunce mogu izazvati opasne alergijske reakcije: Vodite računa ukoliko uzimate medikamente i izlažete se sunčevim zracima!

Preteranu osetljivost na sunčeve zrake mogu uzrokovati pilinzi, parfemi i kantarion, a kao posledica javlja se crvenilo kože slično opekotinama od sunca.

Ako uzimate lekove, pogotovo antibiotike, a odlazite na letovanje, vodite računa o tome da ti lekovi dok se izlažete suncu mogu izazvati određene reakcije na koži. Preteranu osetljivost na sunčeve zrake, odnosno, fotoosetljivost mogu izazvati i neki biljni preparati, kao što je kantarion, proizvodi za telo, npr. pilinzi. Parfemi u kombinaciji sa sunčevim zraciama takođe mogu uzrokovati fotoosetljive reakcije. Fotoosetljivost karakterizuje crvenilo kože koje je vrlo slično opekotinama od sunca. Razlikujemo dve vrste fotoosetljivih reakcija, to su fototoksične i fotoalergijske reakcije, piše „zena.hr”.

Fototoksična reakcija

Ovaj tip reakcija nastaje kada lek nakon aktivacije UV zračenjem uzrokuje oštećenje kože koje izgleda poput jake opekotine od sunca i nastaje prilično brzo, u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon izlaganja suncu. Područje kože koje je zahvaćeno uglavnom se podudara s područjem koje je bilo izloženo suncu. Reakcija se smiruje nakon što se lek eliminiše iz tela.Obično se UV-A zračenje najčešće povezuje s fototoksičnošću, ali i UV-B zračenje može doprineti nastanku fototoksične reakcije. Prepoznavanje i prekidanje uzimanja leka koji je uzrokovao fotoosetljivost nakon izlaganju suncu najvažniji su koraci u lečenju fotoosetljivih reakcija.

Ako vam je propisan neki od lekova koji može uzrokovati fotoosetljivost, izbegavajte duže izlaganje suncu, koristite preparate za zaštitu od sunca i zaštitite se nošenjem odgovarajuće odeće. Ako su se već pojavile kožne reakcije, obratite se lekaru. Vlažni hladni oblozi mogu ublažiti crvenilo i pečenje, a antihistaminici svrbež kože. U težim slučajevima, lekar može propisati kortikosteroidne preparate za kratkotrajnu primenu.

Među lekove koji mogu uzrokovati fototoksičnu reakciju ubrajamo:

lekove protiv akni (posebice retinoide), antihistaminike, nesteroidne protuupalne lekove (naproksen i piroksikam), neke antibiotike (doksiciklin, tetraciklin), lekove protiv gljivica, oralne antidijabetike, diuretike, lekove protiv napetosti, nervoza i osećaja teskobe, antidepresive, i lijekove za srce (amiodaron, nifedipin, diltiazem, enalapril, ramipril)

Fotoalergijska reakcija

Za razliku od fototoksičnih reakcija, kod fotoalergijskih uključen je i naš imuni sastav. Te reakcije se javljaju kada UV zraci promene supstancu koju smo prethodno nanijeli na kožu, na šta naš imunitet odgovori. Kvržice, osip, plikovi i crvene mrlje mogu se javiti 20 sekundi nakon što kožu izložimo suncu, ali, u najvećem broju slučajeva, reakcija se javi sljedeći dan. Ponekad i najobičniji dodir s koricom limuna ili limete može izazvati burnu reakciju na koži ako ste izloženi suncu.

Jedna od najčešćih reakcija je tzv. solarni dermatitis, već nakon pola sata izlaganja suncu javlja se sitni vrlo svrbljivi svrbež, osip i to po grudima, rukama, podlakticama i potkolenicama. On može prestati s prestankom izlaganja suncu i ublažavanjem sredstvima koje će propisati lekar.

Koje još stvari mogu uzrokovati fotoosetljivost?

Prirodne stvari takođe mogu izazvati oštećenje kože. Eterična ulja citrusa bogata kumarinima (bergamot, limun, narandža, mandarina, limeta) izbegavajte barem 12 sati pre izlaganja suncu. Mogu izazvati fototoksične reakcije i ostaviti hiperpigmentacijske mrlje.  Trave sadrže furanokumarine koji takođe mogu uzrokovati reakcije fotoosetljivosti, što se često manifestuje crvenilom i plikovima kod dece koja se igraju na travi ili osoba koje kose travnjake. U većini slučajeva zaostaju smeđe mrlje na koži. Hrana bogata psoralenima u dodiru s kožom (celer, mrkva, limeta, smokva, peršun) može izazvati pojačanu fotoosetljivost kod izlaganja suncu.

Kako se ponašati ako je koža osetljiva?

Ako vam je koža osetljiva na sunčeve zrake, najbolje je izbegavati izlaganje, nositi duge, ali tanke rukave, sunčane naočare, šešir ili kapu, i mazati se kremom s visokim zaštitnim faktorom pri svakodnevnom izlasku iz kuće. Izbegavajte solarijum i sunčanje na plaži, i posebno se klonite sunca između 10 i 17 sati kada je UV indeks zračenja najjači. Imajte na umu kako sunce na kožu može delovati i u hladu, ispod suncobrana, u automobilu ili na terasi kafića.