Uskršnji post je završen i red je da se Vaskrs proslavi kako dolikuje - uz bogatu trpezu. Ali pazite da ne preterate!

 

Hranjenje je jedna od glavnih ljudskih potreba. Svaki dan jedemo, ali ponekad nam se dogodi da su nam, kako se u narodu kaže, ”oči gladne” pa pojedemo više nego što nam je potrebno.

Kad malo preteramo s hranom, dolazi do logičnog odgovora organizma poput gasova, podrigivanja, osećaja umora… Ukoliko vam se to dešava samo ponekad, ništa od toga nije opasno po život.

Problem se javlja tek kada se prejedanje učestalo ponavlja, jer tada telo počinje drugačije da percipira osećaj sitosti. Iako mozak neprestano komunicira sa probavnim traktom, trebalo bi više puta da se prejedete kako bi mozak shvatio da dolazi do promene, odnosno da je osoba počela više da jede.

Shodno tome, ne menja se samo percepcija hrane u mozgu, nego dolazi i do promene izgleda tela.

Evo šta se tačno dogodi kad se prejedemo:

Hrvati preterali

Zagrebačka Hitna medicinska služba imala je za Uskrs 2016. godine čak 115 intervencija zbog prejedanja za Uskrs.

Praznični obrok višestruko premašuje preporučen dnevni unos kalorija – sadrži prosečnih 6.000 kalorija.

Lekari, osim umerenosti, savetuju i da se pored šunke, jaja i slatkiša ne zaboravlja na variva i salate. 

1. Signal

U želucu i unutrašnjim organima nalaze se nervne ćelije i dva hormona, oksintomodulin i peptid tirozin-tirozin, koji mozgu šalju poruku da je želudac pun. Ovi hormoni nisu sami – u daljoj komunikaciji sa središnjim sistemom pridružuju im se i drugi hormoni, koji takođe šalje poruku da je osoba sita. Jedini problem je što hormoni sitosti sporo putuju do mozga pa se može dogoditi da se slučajno prejedemo ako smo previše gladni i jedemo brže nego inače.

2. Umor

Kad se prejedemo dolazi do stvaranja posebnog osećaja i reakcija u našem telu. Do mozga dolaze poruke da je telo umorno i da osoba mora da odspava kako bi se probavila sva hrana. Neki ljudi nakon prejedanja prošetaju kako bi što pre razgradili hranu, ali većina ipak ostaje u kući i odmara se. Kada se, recimo, prejedemo prazničnim poslasticama, dolazi do povećanja nivoa insulina u krvi kako bi se telo rešilo velike količine šećera. Zbog toga se osećamo umorno i iscrpljeno.

3. Razni gasovi

Osim obilja hrane, česte su i velike količine gaziranih pića. Stoga se u našem stomaku stvaraju gasovi koji dovode do češćeg podrigivanja. To se lako može rešiti tabletama koje kontrolišu gasove ili običnim pepermint bombonima, a većina ljudi ipak odluči da na prirodan način to izbaci iz sebe.

 

4. Osećaj težine

Kad se prejedete, čim prestanete sa unosom hrane javlja se osećaj težine koji je vrlo neprijatan. Iako nema nikakve veze sa srcem, Amerikanci ga nazivaju “heartburn”, jer imaju osećaj da im srce i ostali organi gore. To je zapravo prirodna reakcija tela kada se kiselina iz probavnog sistema penje prema srcu pa dođe do tog čudnoj osećaja u stomaku. Osećaj se najčešće javlja prilikom konzumiranja velike količine masne hrane, jer se ona duže razgrađuje od ostale hrane. Ali, ne brinite, osećaj težine je prolazan i ne može ozbiljno da vam našteti.

5. Želudac se ne širi

Suprotno mišljenju većine, nakon prejedanja se naš želudac neće trajno promeniti. Naime, njegov kapacitet iznosi otprilike jednu litru, ali se unosom veće količine hrane može utrostručiti. Osećaj trajne veličine javlja se zbog toga što se želudac približava ostalim organima pa zapravo nastane gužva u želucu. Treba napomenuti da učestalim prejedanjem kapacitet želuca raste, ali pre toga će uslediti brojna upozorenja tela i neke fizičke promene.