Lekovita priroda - lincura stimuliše pokretljivost želuca i lučenje želudačnog soka, pojačava pražnjenje žučne kese i lučenje žuči, pospešuje apetit.
Iako se od davnina koristi u lekovite svrhe, u narodu se na pomen lincure (Gentiana lutea) uglavnom pomisli na rakiju. Poznata i kao srčanik, ova trajna biljka koja može da doživi pedesetogodišnju starost, poznata je po veoma dugačkom, debelom i razgranatom lekovitom korenu (spolja smeđe do tamnosmeđe, a unutra žute boje) koji se skuplja u jesen ili rano proleće, sa starijih biljaka, pišu Večernje novosti.
Sastojci korena se nalaze u velikom broju lekova koji se proizvode u apotekama i farmaceutskoj industriji, ali je takođe izuzetno važan i u narodnoj medicini. U apotekama se uglavnom pravi ekstrakt od lincure, mešani gorki čajevi, ali i drugi preparati gorkog ukusa.
Osušeni koren je aromatičan, za razliku od svežeg, koji ima neprijatan miris. Koren se suši brzo, rasečen po sredini, na mestu koje ima dobru ventilaciju. Posle sušenja treba da ima žutu ili crvenosmeđu boju. Lincura najčešće raste grupno na pustim mestima, među grmljem, kao i na planinskim pašnjacima i livadama. Može da se prepozna po lepim zlatnožutim cvetovima, koji su spratno poređani na stabljici. Cveta od jula do avgusta, ali tek pet godina posle sađenja. Lincura sa Zlatibora u svetu je posebno poznata, i smatra se za jednu od najboljih.
U lekovite svrhe koristi se duže od dva milenijuma, mada je njen hemijski sastav upoznat tek u prošlom veku. Ali zato, u drugom veku pre nove ere ilirski vladar Gencij lincuru je preporučivao kao lek protiv kuge i tako trajno ostao upamćen kroz naziv ove biljke. Zbog nekontrolisanog branja nakon Drugog svetskog rata, gotovo do istrebljenja, danas je lincura zakonom zaštićena. Zato, prilikom vađenja korena, glavu korena sa pupoljcima treba vratiti u zemlju da bi se omogućilo dalje razmnožavanje ove ugrožene biljne vrste. U novije vreme ova korisna biljka uzgaja se u baštama, ali i na livadama kao industrijsko bilje.
Koren je zanimljiv jer sadrži heterozide gorkog ukusa koji su njeni glavni lekoviti sastojci. Neki od njih smatraju se najgorčim supstancama. Zbog toga je lincura najtipičniji i najbolji amarum tonicum. Gorčinom heterozida lincura stimuliše pokretljivost želuca i izaziva jače lučenje želudačnog soka, pojačava pražnjenje žučne kese i lučenje žuči. A za dobar krvotok dovoljno je staviti komad korena lincure dužine pet santimetara u flašu rakije, i u malim čašicama piti na prazan želudac. Narodna medicina lincuru preporučuje i za stomačne tegobe, protiv groznice, za jačanje organizma i pospešivanje apetita. Lekoviti napitak se pravi ili stavljanjem korena u rakiju ili kuvanjem u vodi, koja se kasnije takođe pije u čašicama na prazan stomak.
Lincura se preporučuje i u slučaju napada mučnine i nesvestice, kao i za lečenje malokrvnosti i bledila. Spolja se koristi za lečenje dubokih i inficiranih rana. Kao lek ili pomoćna terapija lincura je delotvorna i kod bubrežnih bolova, gasova u stomaku, zatvora, menstrualnih bolova, bronhitisa, gorušice, kašlja i kijavice, pada imuniteta… U slučaju upale vena, kao oblog preporučuje se koren lincure pomešan sa rakijom. Široku lepezu terapijskog delovanja lincura ima, jer pored heterozida sadrži i druge lekovite sastojke. Na prvom mestu to su alkaloidne gentanine, zatim biljna vlakna, biljne masti, eterična ulja, mineralne soli, pektin…
Lincura se jedino ne preporučuje trudnicama i osobama sa povišenim pritiskom, kao i osobama koje imaju gastritis i čir.
RECEPTI
Vino:
Usitnjen koren od lincure, 30 do 50 grama, treba potopiti u litar belog vina. Ostavi se da tako stoji deset sati, a zatim se procedi i pije po kašičica tri puta dnevno pola sata pre jela.
Čaj:
U dva i po decilitra hladne vode treba staviti jedan gram korena lincure da stoji četiri sata. Od ovako spremljenog napitka, sat vremena pre jela treba popiti šoljicu. Inače, ovaj čaj je odličan protiv gorušice, nadutosti i svih drugih bolesti želuca.
Tinktura:
Pravi se tako što se deset grama lincure prelije sa sto mililitara 70 procentnog medicinskog alkohola, koji inače predstavlja izuzetan antiseptik.
Preparate od ove lekovite biljke, isključivo treba uzimati pola do sat vremena pre jela. Ukoliko se uzimaju neposredno pre obroka ili nakon jela, mogu da izazovu probleme u varenju.
