Postoje ljudi koji oko sebe šire radost. Jednostavno, spontano. Gde se pojave – svane sunce.

 

I kad odu našim bićem odjekuju zvona njihovog smeha i njihova radost traži svoj dom u našoj duši.

Oni su takvi da niko pored njih ne ostaje ravnodušan. Kao da su sazdani od nekakvih elemenata smeha i igre, dovedeni iz nekog boljeg sveta i nastanjeni kao dobri gosti među nama.

Ozbiljni su kao odrasli i istovremeno jednostavni poput dece. U svojoj radosti pronalaze i snagu. I za sebe i za druge.

Problemi i brige im ne ostavljaju trag na licu. Vedrina je njihov životni moto. 

KAKO DA PREPOZNATE SVOG ČOVEKA? On nije znao. Ti nisi znala. Ali, ići ćete jedno drugom u susret i…

Neretko poželimo biti kao oni. Ili im barem biti dobri prijatelji. Da se što češće možemo napajati na izvorima njihove ozbiljne bezbrižnosti.

A oni su zaista oduševljeni.

Svime, baš svime, zvukovima, bojama, vetrom, valovima, listom jesenjih toplih boja, dobrom knjigom, novim susretom… Pa ne znaš šta je kod njih najvažnije.

Ili oduševljenje rađa radost, ili njihova unutrašnja vedrina rađa oduševljenje. Kao da se takmiče oduševljenje i radost – ko će više doći do reči.

Hvala životu što takvi ljudi postoje među nama.