Opsesivnost u higijeni životnog prostora negativno utiče na naše mentalno i fizičko zdravlje.
Prekomerna upotreba dezinficijensa može da dovede do pada imuniteta, respiratornih problema, oštećenja jetre i bubrega, dermatitisa, pa i pojave takozvanih superbakterija, ukazuje za RTS Radmila Velicki iz novosadskog Centra za higijenu i humanu ekologiju.
Dok se primenom mera dezinfekcije štitimo, istovremeno otvaramo i mogućnosti za druge poremećaje. Prekomerna upotreba hemikalija potencijalno može uticati na slabljenje imuniteta, a naročito na nedovoljno izgrađen imunološki sistem dece.
Doktorka Velicki za RTS navodi primer upotrebe etanola koji može da dovede do iritacije kože i očiju, u težim slučajevima do oštećenja jetre i bubrega, respiratorne depresije, dok u najtežim slučajevima i do srčanog zastoja.
Prema njenim rečima, kao posledica povremeno i neracionalnog korišćenja dezinficijensa javljaju se i takozvane superbakterije, koje postaju izdržljivije i otpornije na delovanje poznatih antibiotika.
„Sve češće ćemo dolaziti u susret sa bakterijama koje su naučile da razvijaju otpornost. Antimikrobna rezistencija globalno predstavlja veliki problem. Nerazumnom upotrebom hemikalija, samo je ubrzavamo“, ističe Velicki.
Doktorka Velicki objašnjava da je suštinski važno izbegavati kombinovanu upotrebu sredstava za dezinfekciju različitog hemijskog sastava, jer može doći do oslobađanja otrovnog gasa – hlora.
„Prema podacima centra za kontrolu trovanja na Vojnomedicinskoj akademiji godišnje oko 50 pacijenata bude hospitalizovano zbog intoksikacije hlornim gasom, koje se najčešće dogodi direktnim udisanjem opasnih isparenja prilikom održavanja higijene u malim kupatilima u kojima ne postoji mogućnost prirodne ventilacije“, ističe Velicki.
Higijena, posle tri godina pandemije, i dalje treba da nam bude važna kao preventivna mera protiv korone i drugih respiratornih infekcija. Podvarijanta „kraken“, koja se munjevito širi svetom, opominje da epidemija nije gotova.
„Distanca, redovno pranje ruku, respiratorna higijena: korišćenje i pravilno odlaganje maramica, čišćenje površina i redovno provetravanje prostora, mere su za sprečavanje širenja virusa“, poručuje doktorka Velicki.
Objašnjava i da prilikom čišćenja i dezinfekcije treba da koristimo zdravstveno ispravnu vodu, deterdžente i sredstva na bazi alkohola i hlora.
Prema rečima doktorke, tom prilikom posebno treba da obratimo pažnju na ručke na vratima, prekidače za svetlo, radne površine, daljinske upravljače i elektronske uređaje, te da površine koje često dodirujemo brišemo najmanje dva puta dnevno, a u radnom okruženju na početku i kraju tog dana.
„Dinamika čišćenja može da bude i učestalija u zavisnosti od broja ljudi koji koriste prostor, kao i da li je u njemu boravila osoba sa simptomima respiratorne infekcije. Dezinfekciju površina koje se često dodiruju, posebno je važno sprovoditi u kupatilima i zajedničkim trpezarijama, odnosno kuhinjama“, kaže Velicki.
Savetuje da i redovno provetravamo prostorije u kojim boravimo, najbolje prirodnim putem. Ukazuje i da je od suštinskog značaja, ukoliko se za kondicioniranje vazduha koriste klima uređaji, njihovo redovno održavanje.
„Neadekvatno održavani filteri u klima uređajima mogu biti rasadnici bakterija i virusa, pri čemu su posebno ugrožene osobe sa već postojećim respiratornim smetnjama, deca, stariji i oni sa narušenim imunitetom. Čišćenje filtera u kućnim uslovima preporučuje se bar jednom godišnje, a u zdravstvenim ustanovama i češće“, zaključuje doc. dr Radmila Velicki sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
