Retka genetska mutacija otkrivena kod zajednice Amiša u SAD objašnjava njihovu dugovečnost i, prema rečima naučnika, otvara put za tretman degeneracije izazvane starenjem.
– To je prva ljudska genetska mutacija za koju je dokazano da ima mnogobrojne uticaje na biološke promene izazvane starenjem – rekao je profesor Daglas Von, predsednik medicinskog fakulteta Severozapadnog univerziteta u Čikagu.
Istraživanje čiji rezultati su juče objavljeni u časopisu “Sajens advansis” (Science Advances) sprovedeno je na 177 Amiša starosti 18 do 85 godina u njihovoj zajednici u Bernu, u saveznoj državi Indijana.
Pokazalo se da 43 osobe imaju mutaciju gena “serpin jedan” koji snažno smanjuje proizvodnju proteina PAI-1, te su boljeg zdravlja i žive najmanje 10 godina duže od ljudi koji nemaju tu mutaciju. Očekivani životni vek u SAD je 78,8 godina.
Međunarodni naučni tim je ustanovio da je “metabolički profil” Amiša zdraviji i da su značajno manje podložni dijabetesu i kardiovaskularnim oboljenjima.
Takodje, otkriveno je da su “telomeri” njihovih antitela najmanje 10 odsto duži.
“Telomeri” su deo DNK koji se nalazi na kraju svakog hromozoma radi zaštite i koji se smanjuju svakom ćelijskom deobom, doprinoseći starenju.
Amiši su zatvorena, veoma strogo disciplinovana hrišćanska zajednica poreklom iz Švajcarske. Grupno su u 18 veku emigrirali u Ameriku gde se računa da ih ima 250.000, mahom u SAD. Žive jednostavno, izoluju se od drugih, odevaju se krajnje skromno, mahom se bave proizvodnjom hrane koristeći drevne metode, te se ona smatra ekološkom i zdravom, i odbijaju savremenu tehniku i uredjaje.
