Zdrava mediteranska ishrana verovatno ima prednost nad statinima u smanjenju rizika od prevremene smrti, pokazala je velika studija prezentovana u Italiji.

Vodeći stručnjaci kažu da ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima treba da dobijaju propisanu ishranu bogatu maslinovim uljem, povrćem i orašastim plodovima, pre nego lekove.

Otkrića prezentovana u Rimu na najvećoj svetskoj konferenciji o bolestima srca pokazala su da ljudi sa kardiovakularnim oboljenjima koji su pratili načela mediteranske ishrane bili u 37 odsto manjem riziku od prevremene smrti, od ispitanika koji su se lečili medikamentima.

Britanski lekari smatraju da studija daje jednostavan recept za prevenciju smrti usled kardiovaskularnih oboljenja i to bez neželjenih nuspojava.

Već je dokazano da mediteranski tip ishrane štiti zdrave ljude od razvoja srčanih bolesti, dijabetesa i raka.

Međutim, nova studija daje najsnažnije dokaze dosad da je korisna i kod osoba koje su već obolele od nekih kardiovaskularnih bolesti.

Mediteranska ishrana bogata je voćem i povrćem, ribom i maslinovim uljem. Obično uključuje vrlo malo ugljenih hidrata iz žitarica, šećera i prerađene hrane, ali osobe koje slede njene principe ne moraju da brinu o kalorijama i unosu masnoće.

Stručnjaci smatraju da su za njena korisna svojstva ključne “dobre” masti poput omega 3 masnih kiselina.

Poslednje istraživanje obuhvatilo je 1.200 pacijenata obolelih od bolesti srca i pratilo ih tokom sedam godina. U tom periodu, 208 njih je umrlo. Nakon što su u obzir uzeti faktori poput dijabetesa, pušenja, nivoa holesterola i starosti, naučnici su izračunali da su oni koji su se hranili najbliže “idelanoj” mediteranskoj ishrani, bili u 37 odsto manjem riziku od prevremene smrti.

Istraživači upozoravaju da osobe kojima su lekari propisali lekove ne treba da prestanu da ih uzimaju, dok se ne konsultuju sa stručnjacima, ali dodaju da osobe sa srčanim bolestima, bez obzira na to da li uzimaju statine, mogu povećati očekivano trajanje života, ukoliko promene navike u ishrani.