Meksikanka, koja je učestvovala u pionirskom naučnom poduhvatu, kreiranju i ugradnji veštačke vagine pre osam godina, otkriva kako joj je ovo naučno otkriće promenilo život.
Ona je bila jedna od četiri učenica, uzrasta 13 do 18 godina, koje se su se podvrgle ovoj metodi. Njih četiri bolovale su od Majer-Rokitanski-Kuster-Hauser sindroma, odnosno MRKH sindroma, koji je njihove vagine činio nekompletnim.
Urođene anomalije ogledaju se u nerazvijenosti materice, dok se ne uočavaju na spoljašnjem delu vagine. Zbog takve prirode nedostaci se uočavaju tek u tinejdžerskom dobu.
Sindrorm se javlja kod jedne od 4.500 žena, potvruđuju nalazi britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje.
– Nisam verovala da je će ovo delovati. Znala sam za mnoge druge procedure i bilo je neubedljivo da sve može da se završi u laboratoriji- rekla je ova žena koja se operaciji podvrgla sa 18 godina.
Naučni projekat sproveli su istraživači sa Univerziteta ” Vejk Forest” u Vinston- Sejlemu i sa Univerziteta “Metropoliten Autonomus” u Meksiko Sitiju.
Postupak je podruzumevao biopsiju ćelija pacijentkinja, koje su kasnije ugrađivane u biorazgradive “skele”. Tako konstruisani delovi potom su transplatirani u vagine.
– Veoma sam srećna jer sam imala šansu za ovu operaciju i šansu za normalan život. Znam da sma jedna do prvih. Važno je da ostale devojke koje imaju ovaj problem saznaju da ovakav tretman može da im promeni život – ispričala je Džuli.
Osam godina nakon pionirske operacije istraživači su utvrdili da pacijentkinje imaju normalan seksualni život, i da ugrađeni delovi organa ne pokazuju nikakave strukturalne ni funkcionalne disfunkcije.
– Presrećna sam jer vodim normalan život, poptuno normalan – rekla je zadovoljna pacijentkinja.
Jedan od vodećih istraživača, doktor Entoni Antala, sa Univerziteta “Vejk Forest” u Vinston- Sejlemu je izjavio da je istraživanje ovakvog postupka trajalo 20 godina.
