Studija sprovedena u Engleskoj, Francuskoj, Švedskoj i Singapuru istraživala je povezanost između broja kopija određenih gena i gojaznosti.
Naime, autori studije postavili su hipotezu da su geni, odgovorni za enzim koji služi razgradnji ugljenih hidrata u ustima, ključni za razvoj gojaznosti tokom života, piše portal Magazin.
Rezultati su zasnovani na podacima 6.000 ispitanika širom sveta, pri čemu je upoređivan broj kopija gena s indeksom telesne mase.
Ako je broj kopija gena manji od 4 to je 8 odsto veći rizik od razvoja gojaznosti, zaključili su naučnici, uz ukazivanje da se svakom dodatnom kopijom gena smanjuje rizik od gojaznosti za 20 odsto.
Stručnjaci su objasnili da u ljudskom DNK postoje obično samo dve varijacije nekog gena, ali na određenim delovima DNK razvija se veći broj varijacija.
Naučnici tu činjenicu smatraju posledicom prilagođavanja čoveka na ishranu bogatiju skrobom u odnosu na onu koju su naši preci konzumirali u praistorijsko doba.
