Naročito je delotvorna kod malokrvnosti, opadanja kose, reumatizma i oboljenja zglobova, groznice, čira na želucu, nesanice i nervoze.
Lekovitost izuzetno rasprostranjene korovske biljke koprive (Urtica dionica) odavno je potvrđena. Naročito je delotvorna kod malokrvnosti, opadanja kose, reumatizma i oboljenja zglobova, groznice, čira na želucu, nesanice i nervoze. Savršen je čistač krvi, sprečava upale i podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma. Zbog zavidnog sadržaja hlorofila pomaže obnavljanje oštećenih ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu.
Kopriva je delotvorna i kod prolećnih alergija, pokazala su istraživanja. Ali pre nego što počnu da koriste sirup, ekstrakt ili čaj, osobe sa alergijskim problemima treba da konsultuju lekara ili homeopatu.
Zbog velike količine kalijuma deluje diuretski, pa se koristi kod lečenja upala mokraćnih puteva i sprečavanja nastanka kamena u bubregu.
Čistač krvi
Gvožđe u čaju od koprive doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, što olakšava organizmu snabdevanje kiseonikom i štiti od anemije. Kao čistač krvi, korisna je za uklanjanje akni i bubuljica. Preporučuje se i kod infekcija u ustima, afti ili upala desni. Podstiče i obnovu ćelija, a preporučuje se i za obnavljanje istrošene hrskavice.
ČAJ ZA ŽELUDAC I JETRU
Za želudac i jetru posebno je delotvoran čaj pripremljen od cele biljke. Sprema se tako što se u 2 l vode stave 3 supene kašike usitnjene koprive, i ostavi da odstoji od 10 do 12 sati.
Nakon toga smesa se kuva poklopljena pola sata. Kada se ohladi procedi se i pije 3 puta dnevno pre jela po jedna šolja. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.
Kopriva sadrži zavidne količine belančevina, ugljenih hidrata, masti, a što se tiče minerala i vitamina, predstavlja pravu riznicu. Poseduje izobilje kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma, vitamine C, A, B2, B5, K, karotin, pantotensku kiselinu, lecitin, tanin. Bogatiji je izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka. U odnosu na spanać, na koji po ukusu podseća, kopriva sadrži pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C. Nažalost, iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.
Zbog izuzetnog kvaliteta, bečki lekar Bankhofer preporučuje supu od koprive, pire od koprive, pastu verde i čaj od koprive.
I hrana i lek
Listovi, po njegovim rečima, mogu da se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali prethodno treba da se preliju vrelom vodom. Mogu da se spreme i kao listovi spanaća. Tako spremljeni odlični su za obolele sa kamenom u bubregu.
Za pastu verde listove treba dobro oprati, sitno iseckati, jedanput kratko prokuvati, i mikserom pomešati u kašu sačinjenu od maslinovog ulja i češnjeva belog luka. Sve to preliti preko skuvanih rezanaca.
Po preporuci doktora Bankhofera, čaj od koprive se sprema tako što se puna supena kašika dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije ključalom vodom i ostavi da odstoji od minut do minut i po. Pije se mlak, u malim gutljajima. Profesor Bankhofer tvrdi da će se za samo nekoliko dana svako ko pije ovaj čaj osećati bolje i snažnije, jer veoma prija žuči, bubrezima i jetri.
Za lekovite potrebe u proleće se sakupljaju lišće i vrškovi koprive, od proleća do jeseni koren, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme sakuplja isključivo u avgustu. Ovo je važno zbog spravljanja lekova koji imaju široku primenu.
