NARODNI LEKOVI ĆE SPASITI SVET: Otkriveno da je OVA biljka SMRT za KORONA VIRUS

Istraživači raspolažu rezultatima koji ulivaju nadu za početak kliničkih ispitivanja. Istraživanja su iznenadila naučnike - ekstrakti slatkog pelina aktivni su protiv SARS-CoV-2, i ranije je pisao "Dojče Vele".

printscreen

Listovi biljke slatkog pelina uzgajani u Kentakiju, u SAD-u, najbolju antivirusnu aktivnost pokazali su kod ekstrakcije s čistim etanolom ili destilovanom vodom, ali i dodavanjem kafe.

Petra Mihića iz Ljubinja ta vest nije posebno iznenadila. On već godinama jedini u BiH i na bio osnovi gaji upravo slatki pelin, višestruko lekovitu biljku koja se decenijama upotrebljavala kao lek protiv malarije, a u Hercegovini često raste i kao samonikla.

Kada se u Hercegovini pre nekoliko godina masovno počelo da se sadi smilje, koje je takođe lekovita biljka, ja sam hteo da uradim nešto drugačije. Čitao sam da se u kineskoj tradiciji posebno cenio pelin u lečenju kancerogenih oboljenja i godinama istražujem kako postići najbolji kvalitet u najboljim uslovima za uzgajanje ove specifične biljke. I tako je počela moja avantura s organskim uzgajanjem slatkog pelina – priča on za “Dojče Vele”.

Ipak, koliko fitoterapija, lečenje lekovitim biljkama, ima podršku i u zvaničnoj medicini?

Dr med. spec. Andrea Jurić kaže da su se s mogućim pozitivnim učincima slatkog pelina u lečenju Kovida-19 lekari upoznali tokom pandemije.

U habitusu naroda koji živi na području Hercegovine jeste traženje leka u preparatima biljnog porekla kojima je Hercegovina jako bogata. Upoznata sam s činjenicom da su ljudi s ovih prostora konzumirali čaj od slatkog pelina i prijavljivali pozitivne efekte u svim fazama infekcije. Smatram da bi bilo jako korisno sprovesti dodatne kliničke prospektivne studije po ovom pitanju – ističe.

Prof. dr Jasenko Kearamehić, internista imunolog, jedan od vodećih u BiH i s bogatim iskustvom rada u medicinskim centrima širom sveta, napominje da “sve i te kako ima smisla”.

I to zato što slatki pelin deluje na malariju, a antimalarici, lekovi kao hlorokin, cidrofloroksin itd spadaju u grupu lekova koji imaju određenu specifično-nespecifičnu aktivnost kao ramdesivir ili neki drugi retroviralni, antivirusni lekovi protiv na primer AIDS-a i tako dalje i na Kovid-19 – objašnjava prof. dr Karamehić za “DW”.

On podseća da se deo ove biljke u Aziji upotrebljava u lečenju malarije, te da već godinama stanovništvo koristi njena lekovita svojstva.

I tu je ta veza. Meni, kao imunofarmakologu to je još lakše shvatiti i vidi se da svi lekovi koji deluju na uzročnika malarije, deluju uspešno i na Kovid-19. Da se razumemo, nije to specifični lek, ali jeste specifično nespecifični – znači ima određen efekat”, zaključuje prof. dr Karamehić.



loading...