Naučnici su pokušali da ustanove šta se dešava u našem mozgu kada zevamo. Tim sa Univerziteta u Notingemu došao je do saznanja o tome šta se dešava u delu mozga koji kontroliše motorne funcije.
Primarni motorni kortekst u zevanju ima udela kao kod Turetovog sindroma, pa naučnici smatraju da bi se zarazno zevanje moglo lakše razumeti na osnovu istraživanja tih poremećaja.
Zarazno zevanje je oblik eho-fenomena – automatske imitacije tuđih reči ili akcija. Ovaj fenomen javlja se i kod osoba sa Turetovim sindromom, uključujući i epilepsiju i autizam.
Kako bi saznali šta se dešava u mozgu, naučnici su nadgledali 36 osoba dok posmatraju druge kako zevaju.
Jednoj grupi ljudi rečeno je da mogu da zevaju ukoliko osete potrebu, dok je od drugih zahtevano da se suzdrže od zevanja.
Nagon za zevanjem je varirao od osobe do osobe u zavisnosti od toga na koji način funkcioniše njihov primarni motorni korteks.
Uz pomoć transkranijalne magnetne simulacije bilo je moguće povećati “nadraživost” motornog korteksa, pa prema tome i sklonost ljudi ka zevanju.
Profesorka kognitivne neuropsihologije Džordžina Džekson koja radi na studiji rekla je da bi rezultati mogli da imaju širu upotrebu.
“Kod Turetovog sindroma, kada bismo mogli da kontrolišemo nadraživost, mogli bismo da utičemo i na tikove, što je ono na čemu radimo.”
Profesor Stiven Džekson, koji takođe radi na istraživanju, dodao je:
“Kada bismo mogli da razumemo kako nadraženost dovodi do nervnih poremećaja, mogli bismo da ih preokrenemo. Tragamo za tretmanima koji bi mogli da budu efikasni kod disbalansa u moždanim mrežama“.
Doktor Endru Galup, koji je istraživao povezanost empatije i zevanja, navodi da transkranijalna magnetna simulacija predstavlja nov pristup u proučavanju zaraznog zevanja, piše BBC.
“Još uvek znamo jako malo o tome zašto zevamo. Razne studije pronašle su povezanost između empatije i zaraznog zevanja, ali ta istraživanja su dosta protivrečna. Informacije kojima trenutno raspolažemo možda su dokaz da takva veza ne postoji”.
