Napolju je hladno. Toplo ste se obukli. Ulazite u klub. Ne čeka vam se red za jakne. Razmišljate kako da provučete jaknu pored obezbeđenja. Pošto ste uspeli u nemogućoj misiji, sad treba naći siguran "štek" za jaknu. Mesto gde će vaša jakna biti bezbedna od prosutog piva ili ugašenih cigara.

Razmišljate o tome da jaknu ostavite u kolima ili kod kuće. Realno planirate toliko da se napijete da računate da će vas alkohol fino zagrejati, tako da vam ni polarna zima ne može ništa. 

Ili jednostavno da zaboravimo ove glupe izgovore i prodiskutujemo o tome da li alkohol zaista može da ugreje?

Dva vrhunska stručnjaka, Kenet Voren , zamenik direktora Nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i internista sa klinike Mayo dr. David Raslau daće nam odgovore na ovo pitanje.

Alkohol širi krvne sudove, tako da zato stvara utisak toplote.

Alkohol izaziva vazodilataciju tj. širi kapilare i ispunjava ih toplom krvlju, kaže Kenet Voren.

Rezultat toga je osećaj toplote u predelu lica. Nakon par minuta osećaj toplote se širi i vi počinjete da se znojite. Mora se naglasiti da je ovaj fenomen površinskog tipa, tj. da se dešava na nivou kože. Ovo zapravo za posledicu ima odavanje toplote kroz kožu tako da vaša telesna temperatura pada, kaže dr. David Raslau.

Ovaj fenomen ubrzanog spuštanja temperature ima na prvi pogled čudan prateći efekat a to je osećaj toplote, piše buzzfeed.com

Kada iz vrelog i zagušljivog kluba izletite onako pijani i zajapureni napolje, biće vam toplo.

Alkohol takođe utiče na brojne receptore u mozgu tako da vaše telo ima ozbiljan problem termoregulacije. 

Moždano stablo, kada registruje da temperatura opada, “izvlači” krv iz perifernih krvnih sudova i “upumpava” je u vitalne organe. Kako bi se zagrejali, nesvesno počinjete da drhtite. To je prirodan proces kojim telo diže temperaturu. Alkohol prekida ovaj proces i vi postajete “hladnokrvni reptil” kaže Raslau.

On dodaje još da alkohol na naše nerve deluje kao anestetik pa stoga ne osećamo hladnoću.

Zašto je ovo opasno? Pa ovo stanje direktno vas vodi ka hipotermiji i možete umreti.

  

Hipotermija nastaje kada telesna temperatura padne na 35 stepeni celzijusa.

Tada dolazi do neuravnotežene funkcije centralnog nervnog sistema, što može dovesti do nepravilnog rada srca i disajnog sistema. Ovo dalje može uticati na brojne komplikacije. Inače spoljna temperatura od 10 stepeni već je nebezbedna dok se ozbiljnije posledice očekuju na temperaturi od 0 stepeni.

Naravno poenta ovog teksta nije zastrašivanje.

Ljudski organizam je izuzetno otporan. Sve zavisi koliko ste alkohola popili, koliko je napolju hladno i koliko dugo boravite izloženi hladnoći kaže Voren.

Na žalost ipak se dešavaju smrti usled preterane opijenosti alkoholom. Posebno u slučajevima gde su ljudi sami i gde niko ne može da im pomogne a oni sami nisu svesni hladnoće.  

Alkohol između ostalog usporava puls tako da u sadejstvu sa hladnoćom ubrzava nastanak bele smrti kaže Voren.

Nekada je i 5 minuta dovoljno da se izložite riziku.

Dugotrajno konzumiranje alkohola i izlaganje zimi smanjuje otpornost organizma na hladnoću, tako da se lakše možete prehladiti, dodaje Raslau.

Živeli i srećni zimski praznici!