Uzimanje lekova protiv bakterija tokom virusne infekcije može da ima neželjene posledice, pišu "Večernje novosti".
Prvi simptomi prehlade i gripa nikako nisu znak da posegnete za nekim antibiotikom. Virusne infekcije se ni u jednom slučaju ne leče ovom grupom lekova, iako mogu da prerastu u bakterijsku. Dok lekar ne propiše antibiotik nikako ga ne kupujte na svoju ruku.
Profesor doktor Miroslav Savić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu objašnjava da uzimanje antibiotika kod prehlade znači da se od leka mogu očekivati samo neželjena dejstva, ali ne i terapijska.
– U pitanju su lekovi čija pogrešna primena može da odloži postavljanje prave dijagnoze i započinjanje odgovarajuće terapije – kaže profesor Savić. – U ovom slučaju može da dođe do ispoljavanja neželjenih dejstava, od blagih do teških, koja ponekad ugrožavaju i život pacijenta. Globalno, tako dolazi i do smanjenja šansi da taj lek, zbog olakšanog razvoja rezistencije, odnosno otpornosti, sutradan pomogne pacijentu ili članu njegove porodice kada je antibiotik zaista potreban.
Ne postoji pojedinačni simptom koji ukazuje na to da je u pitanju bakterijska infekcija, niti da je virusna infekcija prerasla u bakterijsku, zato su neophodne detaljnije pretrage.
– Ni pojava gnojnog sekreta iz nosa ili ždrela ne može da bude dokaz, a posebno ne za pacijenta, da je u pitanju bakterijska infekcija i da je potrebno uvesti antibiotik – navodi profesor Savić. – Pored pojedinih znakova i simptoma, postoje nalazi krvne slike koji lekaru olakšavaju postavljanje dijagnoze, ali opet, nijedna pojedinačna promena u krvnoj slici nije dovoljna da se odmah utvrdi da je infekcija bakterijskog porekla.
Kao i svi drugi lekovi, i antibiotici mogu da imaju neželjena dejstva, ali su komplikacije češće kod osoba sa sistemskim i hroničnim bolestima. Zbog neracionalne upotrebe, otpornost bakterija na antibiotike je sve veća. Često se dešava da oni ne budu dovoljno efikasni u lečenju, što u nekim slučajevima može da ugrozi život pacijenta sa infekcijom.
Uz konsultaciju sa lekarom ovi medikamenti se uglavnom bez bojazni mogu kombinovati sa drugim lekovima.
– Svako kombinovanje lekova teorijski povećava rizik od javljanja neželjenih dejstava, ponekad i onih koji se ne bi očekivali pri primeni samo jednog leka – upozorava prof. Savić. – Neretko je, međutim, neophodno da se antibiotik koristi sa jednim ili više drugih lekova, i tada se obraća pažnja na zvanične informacije o tome kako ovi lekovi međusobno deluju.
