Ne radi se samo o strahu od zaraze! Doktori objasnili kakva je VEZA IZMEĐU DEPRESIJE I KORONE

Strah od zaraze, gubitak radnog mesta, izolacija. Lokdaun je za mnoge teško podnošljiv. Depresivne osobe naročito pate zbog nedostatka strukture u svakodnevici i kretanja.

Depresija Žena
Pixabay.com

Ne radi se samo o strahu od zaraze i bolesti. U međuvremenu znamo da strože mere protiv širenja pandemije ili novi lokdaun znače prekid našeg uobičajenog života, zabrinutost zbog radnog mesta i finansijskih problema ili da više gotovo uopšte ne možemo da viđamo prijatelje i rodbinu.

Mnogi se osećaju izolovano i usamljeno, svet je zastrašujuće mali i bez zadovoljstva, nedostaju druženja i odlazak na kulturne ili sportske priredbe, dosađujemo se ili patimo zbog premalo kretanja ili zajedničkog života na skučenom prostoru.

Ono što je za sve ljude teško podnošljivo, za depresivne osobe je još veće opterećenje. One se, doduše, ništa više ne plaše zaraze nego ostali građani (43 odsto prema 42 odsto), ali one lokdaun doživljavaju kao znatno veće opterećenje nego psihički zdrave osobe (74 odsto prema 59 odsto).

Tako depresivne osobe skoro dvostruko više pate zbog nedostatka strukture u svakodnevici. U kućnoj izolaciji premalo se kreću (80 odsto prema 62 odsto) i u poređenju s ostalima češće i danju ostaju u krevetu (48 odsto prema 21odsto).

To pokazuje četvrti Nemački barometar depresije fondacije “Nemačka pomoć u depresiji”, koja se zalaže za bolje staranje o ljudima obolelim od te bolesti i pokušava da pomogne u smanjenju broja samoubistava.

Za ovogodišnji barometar u junu i julu ispitano je 5.178 osoba između 18 i 69 godina.

Jače depresije zbog nedostatnog kretanja

“Ljudi oboleli od depresije su bez nade i iscrpljeni. Nedostatak strukture u svakodnevici povećava rizik da te osobe ostaju u krevetu previše razmišljajući. Dugo vreme u postelji može još više da pojača depresiju. I tako počinje začarani krug”, kaže Ulrih Hegerl, predsednik uprave fondacije “Nemačka pomoć u depresiji” i profesor na Univerzitetu Gete u Frankfurtu na Majni.

“Nasuprot tome, uskraćivanje sna je postupak u lečenju depresija. Kada se ljude u klinici zamole da drugu polovinu noći ostanu budni, onda više od 60 odsto njih na sopstveno iznenađenje primeti da se iznenada oseća bolje i da višenedeljna depresija slabi. Ali samo do idućeg sna”, objašnjava Hegerl.

Ispitivanja fondacije “Nemačka pomoć u depresiji” pokazala su u prvim nedeljama lokdauna da mere za suzbijanje širenja korone i kućna izolacija posebno teško padaju obolelima od depresije.

Tako su ispitanici izjavili da se osećaju usamljeno i izolovano (73 odsto depresivnih u odnosu prema 34 odsto psihički zdravih osoba), da često mnogo razmišljaju (89 odsto prema 41 odsto), da im nedostaje unutrašnji podsticaj (84 odsto prema 39 odsto), da lošije spavaju (63 odsto prema 26 odsto), da su se povukli u sebe (67 odsto prema 43 odsto), da se dosađuju (55 odsto prema 33 odsto), da su zabrinuti zbog svoje poslovne budućnosti (41 odsto prema 28 odsto), da druge ljude doživljavaju kao bezobzirnije nego ranije (57 odsto prema 40 odsto).

Osim toga, oboleli su češće nego ranije doživljavali sukobe i svađe (43 odsto prema 18 odsto).

Lošija nega psihičkih bolesnika zbog korone

Stroge mere protiv korone išle su i na štetu lečenja, koje je u prvom lokdaunu bilo prekinuto kod svakog drugog obolelog, a kod svakog desetog čak nije došlo do planiranog boravka u klinici.

Lošija medicinska nega “pogađa milione ljudi, mi imamo 5,2 miliona pogođenih u Nemačkoj. A kada 56 odsto ispitanika s depresijom izjavi da se njihovo lečenje pogoršalo i da su važne terapije otkazane, onda je to nešto što izaziva veliku zabrinutost. Jer tada može da se dogodi da merama izazivamo više štete nego koristi”, ističe Hegerl.

“Isti problem imamo i na drugim područjima medicine, da ljudi prekasno idu kod lekara nakon srčanog ili moždanog udara. Ne sme se suziti pogled na događaje oko zaraze, jer inače se neće ništa naučiti i praviće se greške kada dođe idući talas gripa, jačanje korone ili neki drugi virus. Tu nedostaje otvorena diskusija”, upozorava Hegerl.

Može li medicina na daljinu da zameni direktan razgovor?

Depresivnim osobama potrebni su partneri za razgovor kako bi se bolje nosile sa svojom situacijom. U skladu s tim, lekari i psihoterapeuti ponudili su još više terapija putem videa ili telefona, što u Nemačkoj plaća zdravstveno osiguranje. Tu ponudu prihvatilo je oko 14 odsto pacijenata. Velika većina njih bila je zadovoljna.

Ali većina pacijenata koristi digitalne ponude pre svega za dogovor oko termina posete, naručivanje recepta ili prijavu bolovanja.

Digitalne ponude mnogim obolelima ne mogu da zamene direktan razgovor – samo 44 odsto pacijenata prihvatilo bi digitalnu psihoterapiju.

Sa jedne strane, 58 odsto građana je život za vreme prvog lokdauna sagledalo i sa pozitivne strane: recimo, više vremena za porodicu, svesno doživljavanje proleća. S druge, kod depresivnih osoba, samo trećina njih doživela je i pozitivne strane lokauna.

Ulrih Hegerl savetuje: “Nisu samo depresivne osobe sada u teškoj situaciji. Treba naučiti izaći na kraj s tom situacijom. Ima ljudi koji su to pretvorili u nešto pozitivno i uočili šansu u krizi. Možda su nešto novo isprobali i sagledali nešto dobro”.

Mnogi ljudi kažu da su ponovo počeli da se bave starim hobijem, da su to svojevrsno usporavanje doživeli kao nešto ugodno. Da su se ponovo koncentrisali na bitno, oživeli stara prijateljstva.



loading...