Istraživanje je sprovedeno na 30 zdravih odraslih osoba koje zbog prirode posla nisu aktivne tokom dana.
Za potrebe studija posetili su zdravstveni centar tri puta, a svaki u razmaku od nedelju dana. Tokom jedne posete učesnici su sedeli šest sati, a dopušteno je bilo samo da odu u toalet.
Drugi put učesnici su 30 minuta ujutru vežbali na pokretnoj traci, a zatim sedeli ostatak vremena, odnosno ostalih šest sati.
U trećem slučaju sedeli su većinu dana, ali su ustajali svakih sat vremena i pet minuta hodali na pokretnoj traci, što je ukupno 30 minuta vežbanja tokom jednog dana.
Osobe uključene u ispitivanje pisali su o njihovom nivou energije, raspoloženju i potrebi za hranom tokom dana.
Rekli su da su imali više energije kada su vežbali pola sata ujutru i onaj dan kada su vežbali po pet minuta sa pauzama, dok su najmanje energije imali onaj dan kada su samo sedeli. Takođe su izjavili da su, kad su vežbali po pet minuta svakog sata tokom dana, bili boljeg raspoloženja, osećali se manje umorno i imali manje potrebe za hranom na kraju dana nego onda kad su vežbali samo ujutru.
Pokazalo se da iako i jutarnja vežba i kratki periodi aktivnosti podižu nivo energije i raspoloženja, efekti jutarnjih vežbi izblede tokom dana, dok učinci kratkih vežbi traju duže.
Istraživači su takođe testirali kognitivne sposobnosti učesnika ispitivanja – njihov nivo pažnje i sposobnost obrade informacija, ali nije bilo razlike u danima kada su vežbali tokom dana i onih dana kada su samo sedeli.
Naučnici tvrde da je njihovo istraživanje obuhvatilo samo zdrave ljude i da su potrebna posebna istraživanja kako bi se procenili kakvi bi se efekti sa vežbanjem tokom radnog dana postigli.
