Letnje računanje vremena počelo je jutros u dva sata posle ponoći, kada su se časovnici pomerili za sat unapred. Već godinama, zdravstveni stručnjaci upozoravaju zašto je to opasno.
Sve je više dokaza koji sugerišu da je promena sata loša za naše zdravlje. Tokom prvih dana nakon promene, mnogi ljudi pate od simptoma kao što su razdražljivost, manjak sna, umor tokom dana i smanjene imunološke funkcije. Još je više zabrinjavajuće što se srčani udari, moždani udari i povrede na radnom mestu mogu čeće desiti tokom prvih nedelja nakon promene sata u poređenju sa drugim nedeljama. Takođe je povećan broj saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom u nedelji u kojoj pomeramo sat.
To je zato što se naše vreme na satu pomera sat vremena kasnije; drugim rečima, osećamo se kao da je 7 ujutro iako naši satovi kažu da je 8 ujutro. Dakle, to je trajni prelazak na kasniju jutarnju svetlost tokom skoro osam meseci – što je posebno značajno jer je jutarnja svetlost dragocena. Ona pomaže u održavanju prirodnih ritmova tela.
U međuvremenu, izlaganje svetlu kasnije uveče odlaže oslobađanje melatonina u mozgu, hormona koji podstiče pospanost. To može ometati san i dovesti do toga da sveukupno manje spavamo.
Prelazak na letnje računanje vremena remeti cirkadijalni ritam našeg unutrašnjeg biološkog „sata“. Naš glavni biološki sat nalazi se u delu mozga koji se zove hipotalamus. Dok sva tkiva i organi u telu imaju svoj sat (poznat kao periferni sat), glavni sat mozga sinhronizuje periferne satove, osiguravajući da naši organi rade zajedno u harmoniji.
Ali dva puta godišnje, ovaj ritam se poremeti kada se vreme promeni, što znači da se glavni sat i svi periferni satovi pomeraju van sinhronizacije – glavni sat se pomera brže od perifernih satova.
Dr Bet An Malov, profesorka neurologije i pedijatrije u medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, u članku za časopis JAMA Neurology, iznela je dokaze koji povezuju godišnji prelazak na letnje računanje vremena sa povećanim brojem moždanih udara, srčanim udarima i nedostatkom sna među tinejdžerima.
„Na osnovu obimnog istraživanja, moje kolege i ja verujemo da je nauka koja uspostavlja ove veze jaka i da dokazi predstavljaju dobar dokaz za usvajanje stalnog standardnog vremena“, kaže ona.
