Kupovina organskih namirnica je klimav teren jer danas nama nisu dostupni proizvodi koji su 100 odsto organski.

Švedski naučnici su dokazali da se insekti, fungicidi i regulatori rasta biljaka mogu nakupiti u telima dece i odraslih. Međutim, ako samo dve nedelje ne unosimo u organizam hranu koja je zagađena pesticidima, nivo ovih toksina u našem telu pada na nulu.

Evo zašto je važno da izbegavamo hranu tretiranu pesticidima:

Zdravlje mozga: U dokumentima iz 2008. godine se navodi da se brojni pesticidi smatraju neurotoskinima koji mogu da utiču na mozag sisara i ljudi. Istraživanja su pokazala da postoji jaka povezanost između izloženosti pesticidima i Parkinsonove bolesti – hroničnog i progresivnog poremećaja kretanja.

Rizik od raka: Tokom 2015. godine, Međunarodna agencija za istraživanje raka, obavestila je javnost da glifosat – najčešće korišćeni pesticid na svetu, verovatno izaziva rak.

U izveštaju iz  2011. godine otkriveno je da je glifosat između 60% i 100% uzroka zagađenja vazduha. U Evropi, preko 40% podzemnih voda je pozitivno na glifosat, a Nemci su ovaj pesticid našli u ljudskom urinu. Glifosat je pronađen i u krvi ljudi pa čak i u majčinom mleku. 

Zdravlje dece: Deca su podložnija toksinima od odraslih. Američka akademija za pedijatriju je upozorila da je izloženost pesticidima u ranom uzrastu povezana sa rakom kod dece,smanjenom kongitivnom funkcijom i problemima u ponašanju. Istraživanja su pokazala da predškolska deca izložena pesticidima imaju manju izdržljivost, lošiju koordinaciju očiju i lošiju kratkoročnu memoriju od dece koja nisu bila izložena istom nivou toksina.

Da bi se smanjio rizik od ovih bolesti, preporuka je da se izbegava kupovina ovog voća i povrća, osim ako nije organsko ili proizvedeno u vašoj bašti (jer vi znate koliko prskate voće i čime ga prskate):

  • Jagode
  • Jabuke
  • Breskve
  • Nektarine
  • Celer
  • Grožđe 
  • Trešnje
  • Spanać
  • Paradajz
  • Čeri paradajz
  • Krastavac 
  • Paprika babura
Jagode
Pixabay.com

Testiranje pojedinih jagoda je pokazalo da su prskane sa čak 17 različitih vrsta pesticida, dok su grožđe i paprike  prskane sa 15 vrsta pesticida.

Ukoliko niste u mogućnosti da jedete organsku hranu ili sami da uzgajate istu, preporučujemo vam 4 načina na osnovu kojih možete da operete voće i povrće od pesticida:

Pranje hladnom vodom

Istraživanja su pokazala da se od 70 do 80 % pesticida može oprati sa voća i povrća samo hladnom vodom. Bitno je da dobro trljate voće i povrće rukama ispod mlaza vode. Takođe, morate da obratite pažnju na pukotine i da ih dobro operete (naprimer, jabuka oko peteljke) jer se tu najčešće zadržavaju pesticidi.

Da bi se voće i povrće oslobodilo od pesticida najmanje 30 sekundi perite voće i povrće ispod mlaza vode.

Rastvor soli

U 4 šolje tople vode rastvorite 2 kašike soli. U taj rastvor potopite voće ili povrće pa pustite da odstoji 30 do 60 minuta. Posle toga operite voće i povrće ispod mlaza hladne vode. Ovaj rastvor može da ošteti jagode pa se ne preporučuje da ih perete u njemu.

Rastvor sirćeta i vode

U činiju sipajte vodu i sirće u razmeri 2:1. U taj rastvor potopite voće i povrće i pustite da odstoji pola sata do sat vremena. Nakon toga operite voće i povrće pod mlazom hladne vode. Osim što ćete ga oprati od pesticida, voće i povrće će duže trajati nakon ovog pranja.

Domaći sprej

U raspršivač sipajte 1 šolju vode, 2 kašike sirćeta, 1 kašiku limunovog soka. Isprskajte voće i povrće, sačekajte 30 sekudni, pa ga operite ispod mlaza hladne vode. Ovo funkcioniše ako ste u žurbi i ne možete da čekate da se voće dezinfikuje u rastvoru sirćeta ili soli.

Istraživanja su pokazala da je jedan od boljih načina uklanjanja pesticida sa voća i povrća – skidanje kore (ako je to moguće). Salati, paprikama i jabukama morate da odsečete one delove oko peteljki jer se tu nalazi najviše pesticida i bakterija.