Neurološkinja prof. dr Aleksandra Pavlović je u “Uranku” na K1 televiziji objasnila je šta je razlog ovoj sumornoj statistici i gde smo zakazali u preventivi, ali je govorila i o tome da li je i u kojoj meri pandemija kovida dodatno pogoršala situaciju.
— Moždani udar je prekid dotoka krvi u mozak. Bilo od zapušenja okluzije krvnog suda, što je najčešći slučaj, bilo zbog pucanja krvnog suda kada se krv izliva u to fino moždano tkivo. Ova prva situacija se viđa u 85 odsto slučajeva, a druga u 15 odsto slučajeva. Krajnji ishod je isti, moždano tkivo ne dobija vrlo važne supstance kiseonik, glukozu, važne masne kiseline… U roku od nekoliko minuta dolazi do odumiranja nervnih ćelija. Tu je zaista važan svaki trenutak, svaki minut. Mi imamo „prozor“ u okviru četiri i po sata, a on se danas sve više proširuje. Ako osoba sa moždanim udarom brzo dođe u bolnicu, može da dobije terapiju za razbijanje tromba. Ali čak i ako kažemo da postoji taj vremenski period, trebalo bi da budemo svesni da je svaki minut važan. Ako damo lek dva sata od nastanka smetnji, to je mnogo bolje nego posle tri sata – rekla je dr Pavlović u “Uranku” na K1 televiziji.
Šta činiti ako dođe do moždanog udara?
Doktorka je otkrila šta možemo sami da uradimo da bi se na neki način smanjile posledice moždanog udara.
— Prva stvar je da se prepozna osoba koja to doživljava. Ono što možemo dok čekamo Hitnu pomoć, ako je to moguće, je da izmerimo krvni pritisak. To je vrlo važna informacija. Vrlo je važno od te osobe saznati, ako može da komunicira, koje lekove uzima, koje bolesti ima… jer nas to usmerava kako će teći lečenje te bolesti. Najvažnije je odmah prepoznati problem i odmah tražiti pomoć. Postoje tipični znaci akutnog moždanog udara. Najčešće se oduzme ili potpuno oslabi jedna polovina tela (ruka, noga, lice), izgubi se moć govora. Može da se izgubi vid u jednom oku ili u oba oka, osoba može da se tetura ili ne može da hoda. Može da se javi izuzetno jaka glavobolja sa povraćanjem. To su najvažniji simptomi – kaže doktorka.
Šta prethodi moždanom udaru?
Pavlović je objasnila šta prethodi moždanom udaru i šta je potrebno da uradimo u tom trenutku.
— Ono što prethodi je mini moždani udar ili šlog. U stvari to se zove tranzitorni hemijski atak iliti TIA i to stanje može da se prepozna nedelju do dve, pre samog moždanog udara. Tu su slične smetnje ali prolazne. Traju pet do petnaest minuta, a po definiciji do sat vremena. To što se javilo i prošlo ne znači da je dobro. Dobro je u tom trenutku, ali može da bude najava nekog sledećeg događaja koji može da bude trajan i da ostavi neke ozbiljnije posledice. Ta situacija je idealna šansa da reagujemo i na vreme potražimo pomoć – rekla je dr Pavlović u “Uranku” na K1 televiziji.
Šta je uzrok?
Prema doktorkinim rečima traženje uzroka se zove primarna prevencija.
— Najčešći uzroci moždanog udara su stvari na koje možemo da delujemo. To su u stvari neke druge bolesti i stanja. Recimo: povišen krvni pritisak, povišen šećer i masnoće, neke srčane bolesti, naročito aritmija, pušenje, prekomerna upotreba alkohola… To su faktori rizika koji dovode i do kardiovaskularnih, ali i do cerebrovaskularnih bolesti. Na njih možemo da delujemo pa kažemo da su promenjljivi odnosno korektibilni. Postoje i one stvari na koje ne možemo da delujemo: starenje, etnička pripadnost, pol – jer su muškarci u nešto većem riziku. Poslednjih godina se mnogo priča i o tim netradicionalnim faktorima rizika gde su stres (akutni i hronični), zagađenje vazduha, neobičan ritam srca… To još uvek nije ušlo u preporuke ali mnogo dokaza postoji da je to jako važno. Ako povedemo računa o zdravlju, u izvesnoj meri možemo da smanjimo rizik od moždanog udara, a možemo da smanjimo šansu da on bude veliki i devastirajući. Problem kod moždanog udara je što ga jedan broj bolesnika ne preživi, a bar jedna trećina ljudi ga preživi ali im ostanu ozbiljna oštećenja, invaliditet (fizički ili motorni). Onda oni zavise od pomoći drugih ljudi. Nikada ili retko mogu da se vrate u svoje prethodno stanje aktivnosti. Bitno je sprečiti smrtni ishod, ali je bitno sprečiti i invaliditet – kaže doktorka.
Kovid i druge bolesti
Naši i svetski neurolozi su istraživali i otkrili da je trećina pacijenata obolelih od korone imala neki od neuroloških simptoma, pa se tu navodi gubitak svesti, uznemirenost, vrtoglavica, glavobolja, razne promene stanja svesti. Ono što posebno zabrinjava je mogućnost moždanog udara u postkovid periodu i to sve više kod mladih.
Neurološkinja prof. dr Aleksandra Pavlović je objasnila šta se to desilo za ove dve godine.
— Kada je reč o samom kovidu prepoznato je da on podiže rizik za dobijanje moždanog udara. Pet odsto ljudi u akutnoj fazi kovida, čak i oni sa blažom kliničkom slikom kovid infekcije, mogu da dožive moždani udar. Rezultati su dva puta viši od onih koji se očekuju u toj populaciji. Učestalost moždanog udara kod mlađih ljudi se zapravo uporno povećava iz godine u godinu, ne samo kod nas nego i u svetu. Pet do deset odsto ljudi koji dožive moždani udar mlađi su od 50 godina po ranijim statistikama. Danas je taj procenat 15 odsto. Možemo da kažemo da je taj broj kod mlađe populacije rastao i pre kovida. Veliko je pitanje zašto? Jedan od odgovora je da i učestalost drugih bolesti koje dovode do moždanog udara zapravo rastu u toj mlađoj populaciji. Neki misle da one stvari koje ne bole treba da se zanemaruju, a to je pogrešno. Tek ćemo videti šta će se dešavati u narednom periodu. Mislim da ćemo tek za nekoliko godina da vidimo prave efekte pandemije kovida. Virus je takav da nije čudo što su se viđale svakakve komplikacije u akutnoj i postakutnoj fazi. Javlja se i moždana magla, to nije nešto za šta mi ne znamo, viđali smo to i ranije i kod raznih drugih bolesti. Javljaju se i druge bolesti i to je erupcija smetnji koje su nastajale kako su ljudi preživljavali kovid – kaže doktorka Pavlović.
Koliko godina ima prosečan pacijent sa moždanim udarom?
— Ranije je tipičan pacijent sa moždanim udarom imao 72 godine , a to je sada neka srednovečna populacija između 45 i 65 godina. Kod ljudi koju su mlađi tražimo ređe uzroke moždanog udara. Kovid je napravio najveće probleme sa trombozom. Važno je znati da mlađe osobe imaju povišene klasične faktore rizika od moždanog udara. Ne jede se kvalitetno, ne leči se pritisak, ne leči se šećerna bolest, nema dovoljne fizičke aktivnosti, pušenje, alkohol… U suštini veliki broj mlađih ljudi ima te bolesti koje ima i starija populacija, a tu je šansa za prevenciju sjajna. Zdravstvene promene koje ne vidimo i ne osećamo imaju tendenciju da se skupljaju, akumuliraju, tokom godina i decenija. Što se veća masa tih promena skupi, onda je veća šansa da se ispolje razni problemi: kognitivni pad, teškoće prilikom hoda, koordinacija, problemi sa kontrolom mokrenja, i razni drugi problemi koji dovode do invaliditeta kada zavisimo od pomoći drugih ljudi – rekla je profesorka Pavlović u “Uranku” na K1 televiziji.
