NOĆNA MORA MILIONA LJUDI: Sve o BOLU U GLAVI i lekovima koji ga izazivaju i “PRODUBLJUJU”

migrena
pixabay

Glavobolja usled prekomerne upotrebe lekova je treća po učestalosti. Paradoks je da glavobolju izazivaju medikamenti čija je prevashodna svrha da je prekinu, olakšaju ili izleče.

 

Glavobolja je najčešća tegoba zbog koje se traži pomoć lekara. U praksi, to znači da se svaki deseti pregled u domovima zdravlja zakazuje zbog određenih bolova u glavi, svaki četvrti u hitnoj službi, a svaki treći kod neurologa. Osim što remeti svakodnevne aktivnoste, glavobolja narušava porodične i socijalne odnose, smanjuje kvalitet života obolelom…

Od svih glavobolja migrena je najkompleksnija, ali se o njoj najviše i zna. Postoje, međutim, i druge, jednako opterećujuće glavobolje koje nisu dovoljno poznate javnosti. Takve su, na primer, menstrualna migrena, tenzione i glavobolje uzrokovane prekomernom upotrebom lekova. Ove potonje su tek u poslednje dve decenije uspele da privuku punu pažnju stručne javnosti a takođe i pacijenata koji su nekontrolisani konzumenti određenih medikamenata – kaže asistent dr Aleksandra Radojičić, neurolog Centra za glavobolje Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije.

* Šta karakteriše glavobolje usled prekomerne upotrebe lekova?

– Ovaj tip glavobolje je treći po učestalosti i sličan je migreni. Procenjuje se da oko dva odsto stanovništva na planeti pati od nje, pri čemu je kod žena zastupljenija 3,5 puta češće u odnosu na muškarce. Iako su mehanizmi nastanka još uvek nedovoljno poznati, primećeno je da se po pravilu javlja samo kod osoba koje već pate od dugogodišnje migrene ili tenzione glavobolje. Može nastati čak i kada se lekovi protiv bolova ne koriste za lečenje migrene već iz nekog drugog razloga, kao što je, na primer, bol u leđima. Karakteriše se progresivnim povećanjem učestalosti javljanja, pri čemu se karakteristike prethodnih prisutnih glavobolja menjaju.

 

* Po čemu se ova vrsta glavobolje razlikuje od drugih?

– S obzirom na to da jačina, lokalizacija, kvalitet i trajanje bola u velikoj meri variraju od osobe do osobe, mnogo je važno da se prepozna proces transformacije migrene ili tenzione glavobolje u glavobolju prekomerne upotrebe lekova. Ova glavobolja je određena rasponom uzimanja pojedinih vrsta lekova kroz broj dana u mesecu, a ne njihovom količinom. Na primer, uzimanje običnih analgetika 15 ili više dana u mesecu, može izazvati ovu vrstu glavobolje. Isto se odnosi i na kombinovane analgetike, specifične antimigrenske lekove poput triptana ili ergotamina, ali i na lekove koji se primenjuju u terapiji bola ukoliko se koriste češće od deset dana mesečno. Specifičnost ovog fenomena najbolje se ogleda u očiglednom paradoksu da glavobolju izazivaju upravo oni medikamenti čija je prevashodna svrha da glavobolju prekinu, olakšaju ili izleče.

* Kako se dijagnostikuje i leči?

– Uzima se detaljna anamneza o eventualnim prethodnim glavoboljama i lekovima koji su u opticaju, jer je kod ovih pacijenata po pravilu fizikalni neurološki pregled normalan kao i sva druga dopunska dijagnostička ispitivanja. Potpuna obustava prekomerno upotrebljavanih lekova je ključni korak u izlečenju ove glavobolje. Cilj je da se prekine ciklus hroničnih glavobolja i popravi kvalitet života bolesnika uz višemesečnu redovnu primenu preventivnih lekova iz grupe antidepresiva, antiepileptika i beta blokatora. Uz ove medikamente smanjuje se učestalost i jačina glavobolja kao i potreba za uzimanjem analgetika. U dobroj meri može da pomogne i fizikalna terapija, akupunktura, relaksacione tehnike, tehnike savladavanja stresa i mišićne relaksacije. Ishod lečenja je uglavnom povoljan mada su mogući recidivi.

 

* A šta se dešava kod tenzione glavobolje, koju ste, takođe, pomenuli kao manje poznatu?

– Kada je reč o tenzionoj glavobolji gotovo da ne postoji osoba koja je bar jednom nije doživela. To je “stresogena”, “psihomiogena” ili “obična” glavobolja prisutna u svim starosnim grupama, a kod dece u čak sedam odsto slučajeva. Prepoznaje se po obostranoj lokalizaciji bola, blaga je do umerene jačine i nepulsirajuća, bez pogoršanja za vreme uobičajene fizičke aktivnosti. Bolesnici se obično žale, ne na bol, već na osećaj pritiska ili stezanja u glavi i vratu. Taj osećaj opisuju kao da imaju “traku oko glave” ili “kapu.

* Koji su još simptomi karakteristični?

– Može biti prisutna blaga mučnina ali nikad nema povraćanja. Nema ni preosetljivosti na svetlost i zvuk koji su tipični za migrenu. Tenziona glavobolja obično traje duže od pola sata, a neretko je prisutna čak i nedelju dana u kontinuitetu. Vrlo je važno da se prepozna da bi se lečila na odgovarajući način. Obični analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi su uglavnom efikasni u suzbijanju i prekidanju akutnog bola. Međutim, kod osoba sa čestim glavoboljama, bilo tenzinog ili migrenskog karaktera ova terapija se ne preporučuje, baš zbog velikog rizika od prekomerne upotrebe medikamenata. U takvim okolnostima može doći do razvoja hronične skoro svakodnevne glavobolje izazvane upravo lekovima protiv bola.

MENSTRUALNA MIGRENA

  

Mnoge žene za vreme menstrualnog ciklusa pate od glavobolje migrenskog tipa koja im svakoga meseca zagorčava život. Analize su pokazale da se migrenski napad najčešće javlja dva dana pre početka i tokom prva tri dana ciklusa. O menstrualnoj migreni može da se govori ukoliko se glavobolja sa karakteristikama migrene javlja najmanje dva od tri menstrualna ciklusa, naglašava dr Radojičić.

* Šta izaziva menstrualnu migrenu?

– Ključnu ulogu igra polni hormon estrogen. Istraživanja su pokazala da progesteron odlaže menstruaciju ali ne i migrenu, dok estrogen odlaže migrenu ali ne i menstruaciju. U praktičnom smislu to znači da nagli pad estrogena kao i njegove hronično visoke koncentracije mogu da provociraju migrenski bol. Žene sa menstrualnom migrenom obično nemaju poremećen hormonski balans, već su samo pojačano osetljive na normalne hormonske promene koje se dešavaju tokom menstrualnog ciklusa. Kod njih se u predmenstrualnom periodu javlja sniženje endorfina u krvi, koji je važan u prirodnom procesu kontrole i suzbijanja bola.

* Kako se ova vrsta glavobolje leči?

– Napad migrene moguće je prekinuti klasičnim analgeticima kao što je aspirin, paracetamol ili drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima uzetim u visokim dozama na samom početku javljanja glavobolje. Mogu da posluže i specifični antimigrenski lekovi iz grupe triptana koji se uzimaju kratkotrajno i preventivno ukoliko se menstrualna migrena ponavlja iz ciklusa u ciklus.

* Postoji li još neko rešenje?

– Na menstrualnu migrenu povoljno utiče trudnoća. Skoro 90 odsto trudnica tokom trudnoće ima retke napade ili nema ni jednu migrensku glavobolju. Dugoročna prognoza ove glavobolje uglavnom je povoljna. Kod više od 60 odsto žena ulaskom u menopauzu migrenske glavobolje nestaju.



loading...