— Rezultat jednog opsežnog istraživanja pokazao je da većina potrošača na prostoru EU ne razume jasno razliku između oznaka “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do”. “Upotrebljivo do” je oznaka koja se koristi za rok upotrebe na namirnicama sklonim kvarenju. To su mleko, mlečni proizvodi, sveže meso i slične namirnice. “Najbolje upotrebiti do” je oznaka koja se sada menja i zamenjuje pogodnijom oznakom i odnosi se na određeni kvalitet do navedenog roka upotrebe. To ne znači da po isteku tog roka namirnica ne ispunjava uslove za bezbednu upotrebu ili nije bezbedna za upotrebu. Bilo je nekih predloga kako to da se izmeni. Švedska i Norveška su uvele neke alternativne oznake koje su dodatno zbunjivale potrošače. Bilo je oznaka “najbolji kvalitet do, ali i „upotrebljivo i po isteku tog roka”. To je isuviše dugačko i neprecizno za potrošače da pročitaju – objasnila je Dušanka Milojković Opsenica u „Uranku“.
Enormne količine hrane propadaju
Kako kaže Marko Dragić, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, potrošači su zbunjeni, a hrana propada.
— Potrošači su veoma zbunjeni s obzirom na to kolika količina hrane na godišnjem nivou propadne na taj način. U Srbiji propadne 300.000 tone hrane zbog toga što se hrana prekomereno kupuje. Kada dođe taj momenat da se pogleda samo datum, po automatizmu vidi se da ističe rok trajanja, a ne gleda se da li je to preporuka “najbolje upotrebiti do”. Tako dolazimo do toga da se ta hrana baca. Ne razmišlja se o tome da li i dalje ima svoja svojstva i da li je upotrebljiva – rekao je Dragić u “Uranku” na K1 televiziji.
Jedite sveže namirnice
Nutricionistkinja Branka Mirković je objasnila zašto potrošači moraju da znaju sve o proizvodu i da li on gubi na kvalitetu.
— Treba jesti sveže namirnice. Meso, mleko, sireve ne treba jesti nikako nakon roka trajanja zbog bakteriološke ispravnosti, ali sve ostalo možemo. Gube se nutritivne vrednosti, ali hrana je bakteriološki ispravna. Šta je problem? Ne znamo kako je ta hrana odlagana i na koji način se čuva, o tome isto treba voditi računa. Ali novi zakon ima još neke dobre stvari, a to je deklarisanje u smislu obaveštavanja potrošača i o nekim drugim nutritijentima, da li postoje alergeni, ko treba da ih koristi, a ko ne treba. Ako se ovaj zakon primeni kako treba potrošač će biti spasen. Ono što zbunjuje potrošača kada uzme deklaraciju trebalo bi da bude jasnije – rekla je Mirković.
Najvažnije je ne lagati i ne zamajavati potrošače
Brojne stvari su zamka za potrošača kaže Branka Mirković.
— Postoji i taj deo informacije za potrošača. Ne možemo da imamo hleb na tržištu za koji kažu da ćemo zbog njega biti mladi i lepi. Ne može više da postoji da nešto za šta piše da sadrži 50 odsto, a sadrži manje od 50 odsto. Odnosno, ako se nešto deklariše kao meso, ne može da sadrži manje od 50 odsto mesa. Najvažnije je ne lagati i ne zamajavati potrošače. Opasno je. Recimo, masa dijabetičara uzima hleb za koji misle da posle neće morati da piju lekove, a to nije dobro. Hrana može da se daje nekim ugroženim grupama po nižoj ceni. Najnovije istraživanje pokazuje da se 52 odsto hrane baca – objašnjava Mirković.
Marko Dragić je kazao na televiziji K1 šta se radi u situaciji kada istekne rok trajanja.
— Artikle kojima je istekao rok trajanja trebalo bi odmah ukloniti sa rafova. Kada je reč o artiklima sa oznakom “najbolje upotrebiti do” trebalo bi da se jasno naznači šta su i staviti ih na vidljivo mesto uz oznaku da je pri isteku roka trajanja. Neke agencije već rade na tome da se taj višak “neadekvatnih” proizvoda daje nekim ugroženim grupama – rekao je Marko Dragić u “Uranku”.
Trgovci vode računa
Profesorka Hemijskog fakulteta dr Dušanka Milojković Opsenica kaže da trgovci vode računa o proizvodima.
— Trgovci koji stavljaju proizvode na rafove poprilično vode računa o roku upotrebe i upoznati su sa propisima. Mislim da je to jako dobro. Ako namirnica ima oznaku „upotrebljivo do“, ona ne bi smela da se nađe po isteku tog roka u prodaji. Oni koji stavljaju namirnice kojima ističe rok trajanja treba to da naznače i da spuste cenu. Što se tiče namirnica sa oznakom “najbolje upotrebiti do” treba da ostanu na rafu po sniženoj ceni. To je problem informisanja i obaveštenosti potrošača i razlog zašto se sada menjaju propisi. Evropska komisija je istraživanja sprovodila godinama unazad o promeni te oznake „najbolje upotrebljivo do“ – kaže profesorka.
Rok trajanja
Profesorka tvrdi i da će se rok trajanja proizvoda povećati.
— Cilj Evropske komisije je da se do 2023. godine značajno smanji količina hrane koja se baca. Trebalo bi da se svede na polovinu ovih količina koja se baca, a koje su sada enormne. Na osnovu rezultata pouzdane analize treba da se produži rok upotrebe. Upravo je to razlog zašto se ukida „najbolje upotebiti do“, a i zbunjuje potrošače. To se odnosi na namirnice koje su ispravno skladištene i u originalnom pakovanju, uz to da nije oštećena ambalaža. Ako je proizvod pravilno skladišten može se još određeno vreme koristi. Vrlo ozbiljne studije stabilnosti tih namirnica su urađene i rokovi će biti duži nego što su sada sa tom oznakom “najbolje upotrebiti do” – kaže Milojković Opsenica.
Gubljenje nutritivnih vrednosti
Mirković tvrdi da se kod “spornih” proizvoda gubi nutritivna vrednost.
— Kod proizvoda sa “spornim” rokom trajanja dobija se manja nutritivna vrednost. To treba da zna onaj ko kupuje robu i da mu se smanji cena. Ne možemo da štitimo samo prodavce i proizvođače. Po važećim propisima namirnica mora da odgovara deklaraciji. Ako je deklaracija neispravna i ako namirnica ne odgovara opisu na deklaraciji, to je prekršaj i dalje se preduzimaju određene mere – kazala je nutricionistkinja u “Uranku” na K1 televiziji.
Šta je na rafu?
Marko Dragić kaže da je svaki trgovac u obavezi da prekontroliše robu.
— Trgovac treba da prekontroliše robu i da vidi šta se nalazi na rafu. Ako primeti nešto vizuelno ili proizvod ima neki nedostatak prodavac to mora da ga ukloni sa rafa, bez obzira na to što nije istekao rok trajanja. Kada otvorite proizvod i on nije dobar vi možete da se obratite trgovcu i on da vam refundira novac ili da dobijete novi proizvod u vrednosti robe koju ste platili, bez obzira da li je rok trajanja validan ili ne. Tu je u pitanju skladištenje proizvoda i način čuvanja. Potrošač je sa te strane maksimalno zaštićen. Skladištenje je veliki problem kod trgovaca uglavnom kada su u pitanju mlečni proizvodi, sirevi, mlečne prerađevine. To je najkvarljivija roba. Informacije sa terena nam govore da trgovci bez problema zamene te proizvode. Ne postoji dovoljno inspekcijskog nadzora koji će se baviti time. U Evropi postoji kolektivna tužba i proizvođači se toga jako plaše. U našem pravnom sistemu ne postoji kolektivna tužba, pa potrošači ne mogu na taj način da zadovolje pravdu – rekao je pravni savetnik.
Prevara potrošača
Nutricionistkinja Branka Mirković je predložila da se kažnjeni proizvođači pojave u medijima.
— Imamo problem sa zaleđenim povrćem jer se njime ne rukuje kako treba i bude kao ledena santa. Najveći problem je rinfuzna hrana koja nije deklarisana dobro. Dešava se kod “fejk” sireva da neće da pokažu deklaracije za koje su obavezni po zakonu. Kupite zdravu cveklu, a ona sadrži pesticide. Gde je ona posađena, da li je prskana, imamo i zemljište koje nije idealno. Osuđuje se da je zdrava hrana skupa. Imamo problem meda i mi kada uđemo u prodavnicu moramo da znamo da li je to pravi med ili je od šećera. Kako? Morate da verujete prodavcu. Ne možete se žaliti zbog svakog proizvoda. Kažnjeni proizvođači moraju da se pojave u medijima. U EU smo imali zaleđeno meso koje kod njih ne može više da se koristi, a kod nas može. To smo imali sa prošlim zakonom. Zakon je dobar i treba ga primenjivati, ali treba informisati potrošače da odreaguju. Novac se teško zarađuje, a zdravlje se lako gubi. Poruka potrošačima je da reaguju. Čitajte deklaracije, ako ne razumete – nemojte ni da kupujete. Po novom zakonu su to veoma lepo napisali, a treba ga se pridržavati. Obmana potrošača na nivou reklame na proizvodu ili kroz medije je kažnjiva. U Evropi kada kupite karmin, a vi ste vegan ili vegetarijanac, a unutra ima govedine imaju apsolutno pravo da naprave protest i da im bude vraćeno. Ovde imamo ozbiljnije stvari gde to piše sitnim slovima, a to je prevara potrošača – ispričala je Mirković.
Posno, a nije
Profesorka Hemijskog fakulteta Dušanka Milojković Opsenica je objasnila šta se dešava sa proizvodima koji se prodaju kao posni, a nisu.
— Imate proizvod na kojem stoji oznaka „posno“ i kada pogledate deklaraciju on sadrži neki deo koji se dobija od životinjskog porekla. Taj proizvod nije posan, deklaracija je neispravna i to je prevara potrošača. Svake dve godine imamo novi pravilnik o deklarisanju i označavanju proizvoda. Prevare na tržištu postoje oduvek i postoje svuda. Dobro je da se potrošači zanimaju za namirnice koje koriste. Ono što je ključno po svim propisima, prošlim i aktuelnim, je da potrošač mora da ima poštenu informaciju. Ključna je kontrola. Ima proizvoda koji su označeni kao “zdravi”, a na njima ima pesticida. I to je prevara potrošača i tema o kojoj treba pričati. Veliki trgovinski lanci su pomerili granice kvaliteta namirnica u dobrom smeru. Bolja je kontrola namirnica u velikim trgovinskim centrima nego na pijacama. Stranci veoma detaljno kontrolišu proizvode. Prošle godine smo imali veoma ozbiljnu akciju veterinarske inspekcije na otkrivanju lažnog meda u Srbiji. Tih akcija bi trebalo da bude mnogo više – objasnila je profesorka u “Uranku” na K1 televiziji.
