Oko 90 – 95 odsto naših snova formira se u REM fazi, odnosno oko 90 minuta nakon što utonemo u san, a snovi i te kako imaju uticaja na naš život.

Deo mozga kojim se služimo kada moramo da donesemo neku odluku, povremeno se “isključi”, a nekad izgubimo i vezu s delom mozga koji je zaslužan za stvaranje uspomena.

Kada se to dogodi, naš mozak se vraća u “skladište memorije”, a tamo se mogu nalaziti i neka, nimalo prijatna sećanja, piše Robb.

U istraživanju sprovedenom 1999. godine, naučnici su utvrdili da ljudi posle sna, brže i lakše povezuju i identifikuju reči.

Brojna istraživanja su pokazala kako snovi pomažu da se unapredile svakodnevne veštine kojim se služimo. U istraživanju sprovedenom 2000. godine, uključeno je 27 studenata koji su svakodnevno igrali tetris tri sata.

Praćene su njihove navike spavanja, a rezultati su pokazali kako da studenti koji su se probudili iz REM faze sna, prijavili su da su sanjali kockice tetrisa kako padaju.

Snovi nas pripremaju za dnevne aktivnosti, a pomažu nam i da brže zarastu emotivne rane.

Istraživanje sprovedeno 2014. godine pokazalo je da osobe koje su raskinule vezu, ako sanjaju svog partnera odmah nakon raskida, lakše prolaze kroz taj period.

Boljeg su raspoloženja i imaju zadovoljniji seksualni život godinu dana od raskida u odnosu na osobe koje ne sanjaju.