Oktobar i novembar idealno su vreme za berbu ploda divljeg šipurka takođe poznatog kao divlja ili pasja ruža (lat. Rosa canina).
Latinski naziv “canina” potiče još iz antičkih vremena, kada je grčki lekar Hipokrat rane od ugriza pasa lečio upravo korenom ovoga grma.
Ove male narandžasto-crvene bobice ovalna oblika prava su riznica vitamina C – sadrže ga više nego limun, narandža i paprika zajedno!
Stoga je šipurak idealan za pripremu toplog zimskog čaja koji će osnažiti vaš imunitet i zaštititi vas od prehlade i gripe.
A dobra je vest i ta da se preradom šipurka u marmeladu, sirupe ili čaj koncentracija i snaga vitamina C gotovo nimalo ne gubi.
Svestrani prirodni lek
Kroz istoriju šipurak se koristio za brojne zdravstvene tegobe – za ublažavanje proliva, lečenje plućnih bolesti, prehlade, upale grla, te kao diuretik.
Novija istraživanja sprovedena u Danskoj pokazala su i da ovi crveni plodovi mogu uveliko ublažiti tegobe artritisa jer deluju kao prirodni analgetik.
Poznato je i da čaj od šipurka pomaže protiv nakupljanja peska i kamenaca u bubrezima i mokraćnim kanalima. U lekovite svrhe najčešće se koristi plod, a nešto ređe listovi i cvetovi ove biljke.
Ulje semenki divljeg šipurka danas je jako popularan sastojak organske i prirodne kozmetike zahvaljujući njegovim antioksidativnim, antiage i regenerativnim svojstvima.
Plodove možete osušiti pa ih iskoristiti za kuvanje čaja protiv umora i prehlade ili od njih napraviti izvanrednu marmeladu.
Čaj od šipurka protiv umora i prehlade
U lončić sipajte šoljicu-dve hladne vode i dodajte kašičicu-dve osušenih plodova šipurka.
Zakuvajte pa poklopljeno kuvajte na laganoj vatri oko 5 minuta. Potom isključite i ostavite da odstoji 8-10 minuta.
Procedite čaj kroz gustu sitku (zbog mogućih dlačica iz šipurka koje bi vam mogle zasmetati u grlu) te po želji dodajte kašičicu meda i malo limuna.
Proceđeni šipurak koji ostane od čaja možete čak iskoristiti i za još jednu pripremu čaja.
