„Nisam ja lud, pa da idem kod psihologa“, „Ma, pusti ga, skloni se od njega, vidiš da je lud“, „Ludaci su opasni, najveći krivci za sve zločine“, samo su neki od stavova koji su opšte rasprostranjeni među ljudima. Šta je to mentalno zdravlje, zašto bismo se time bavili i da li mentalne bolesti treba tretirati drugačije nego fizičke?
Unapređenje mentalnog zdravlja, i dalje najnerazvijenija oblast u oblasti promovisanja zdravlja, podrazumeva grupu aktivnosti usmerenih ka jačanju samopouzdanja, sposobnosti rešavanja problema i svrsishodnu adaptaciju na svaki mentalni stres – što su odrednice pozitivnog mentalnog zdravlja.
Pre dve decenije, 10. oktobar proglašen je Svetskim danom mentalnog zdravlja i od tada se uspešno obeležava širom sveta. Cilj je podizanje svesti o problemima mentalnog zdravlja, kao i podsticanje na ulaganje resursa u sistem podrške mentalnom zdravlju. Ove godine Svetska zdravstvena organizacija, proglasila je šizofreniju fokusom ovog dana, sa ciljem da se poveća svest o tome da je šizofrenija lečiva bolest čije je lečenje efektivnije u ranijim fazama i da 50% osoba sa šizofrenijom ne dobija adekvatnu negu.
Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, ogranizatori projekta „Pričajmo o tome” pripremili su niz aktivnosti u prostorijama „Inforoom”-a, na šestom spratu poslovnog centra „Beograđanka” pod nazivom OK JE DA TI NIJE OK. Posetioci su imali priliku da prisustvuju raznim predavanjima, radionicama i tribini, koji su se pre svega bavili prevencijom mentalnog zdravlja, međuljudskim odnosima, komunikacijama i emocijama.
Osim ovih aktivnosti, organizovan je i celodnevni program koji je uključivao Kauč terapiju, gde su svi prisutni imali priliku da okušaju u ulogama pacijenata ili terapeuta, Zid predrasuda, na kome su se našle razne predrasude o mentalnom zdravlju, psihoterapiji i psihologiji uopšte sa ciljem prihvatanja i oslobađanja od istih, kao i vizuelni eksperiment Ejmsova stolica koji pruža jednu potpuno novu percepciju sveta. Posetioci su takođe imali priliku da se u Infokutku informišu o radu psihologa, psihijatra i psihoterapeuta, čime se sve oni mogu baviti i koje su sličnosti i razlike među ovim pozivima.
„Pričajmo o tome” je projekat mladih i stručnih ljudi, punih ideja koji su želeli da se bave problemima u oblasti mentalnog zdravlja. Idejni pokretač ovog projekta i jedan od glavnih koordinatora je psiholog Bojana Obradović.
– Na ovu ideju došli smo, pošto smo mi pre svega projekat koji se bavi mentalnim zdravljem mladih. Naša ciljna grupa jesu studenti, tako da mi već godinu dana besplatno savetujemo studente putem mejla, foruma i skajp seansi. U međuvremenu smo organizovali niz radionica i predavanja, koja su bila izuzetno posećena. Razmišljali smo da li da uopšte obleležimo ovaj dan ili ne, pošto nemammo nikakva sredstva i onda smo pronašli naše partnere koji su hteli da nam besplatno ustupe ove prostorije. Pričali smo sa članovima tima i svi su bili jako zainteresovani da tu bude puno radionica, puno predavanja… – kaže Bojana za Dnevno.rs
Ona ističe koliko ljudi u suštini nemaju svest šta je to mentalno zdravlje, kao i da to nije ništa strašno:
– Pre svega cilj je da mi, na neki način, podstaknemo ljude da mentalno zdravlje ne bude nešto što je strašno, što je drugačije, nešto o čemu se ne treba pričati, već da to postane podjednako normalno i bitno kao i fizičko zdravlje. Hajde da pričamo o tome. To je skroz OK, o tome može da se razgovara, a najbolji način je da oni dođu i vide koliko je to univerzalna tema – objašnjava ova psihološkinja.
Ova predavanja i radionice su usmerena na sve ljude. Nisu važne godine, nije važno da li su zaposleni ili studenti, dok je savetovalište usmereno prvenstveno na studente, ali ovakve manifestacije su otvorenog pristupa, tako da može da dođe bilo ko.
– Naši planovi za dalje su da nastavimo da radimo onlajn savetovanje. Ne mislimo da je to najbolji način, u nekim segmentima mi nismo dovoljno dobri, ne možemo da pomognemo nekim klijentima, tako da radimopreusmeravanje ka drugim terapeutima ili klinikama, ali smo imali priliku da radimo sa ljudima koji studiraju u Južnoj Kini, sa ljudima iz Hrvatske, sa ljudima iz manjih gradova koji nemaju terapeuta u svom mestu i između toga da nemaju nikoga i da imaju barem ovaj vid podrške – ovo je za njih dovoljno okej. Sa druge strane, velikom broju ljudi čak ni skajp seansa nije bila odgovarajuća, rekli su da ne žele to i da im odgovara veća anonimnost, da žele da komuniciraju samo preko mejla. I radili smo i na taj način, jer prosto još uvek postoji jaka stigma prema tome, da li ću biti obeležen na neki način, i onda smo rešili da ovaj vid podrške i pomoći ostavimo otvorenim za dalje. Što se samog tog onlajn projekta tiče, mi tu svi volontiramo i sada je moja ideja da psihoterapeuti na edukaciji kojima je obaveza da imaju klijente da bi završili psihoterapiju imaju volonterski preporuku od svojih supervizora da preuzimaju naše slučajeve i da rade sa tim klijentima, da to bude deo njihove edukacije – priča ova REBT terapeutkinja u edukaciji, i dodaje da je Zorica Marić, u okviru njenog REBT centra, pristala na to, te se nada da će i drugi.
Drugi cilj koji planiraju da ostvare jeste da prinađu nekoga ko će biti zainteresovan da traži sredstva.
– Mi baš nismo vični u tome, psiholozi smo, pa nam treba neko ko je od poverenja i ukoliko uspemo da nađemu tu osobu, s kojom bismo se lepo poklopili, mi bismo jako voleli da imamo prostorije. Nama je stvarno cilj da imamo savetovalište za studente uživo, da možemo da radimo sa njima licem u lice, da možemo da imamo, da kažem, biblioterapiju gde ćemo imati psihološke knjige, koje većina ljudi ne kupuje, da studenti mogu da iznajmljuju te knjige, da čitaju o tome, poboljšaju svoje mentalno zdravlje. Kada bismo imali svoje prostorije, mogli bismo da organizujemo ove radionice svaki mesec, da imamo grupe podrške za razne subkulture ili različite grupe. Cilj nam je da to uradimo za godinu ili dve, ne znam da li ćemo uspeti, ali ćemo se potruditi. Pokušaćemo. – zaključuje izlaganje za Dnevno.rs Bojana Obradović.
