Preosetljivost na mnogobrojne namirnice postaje masovna pojava. Problemi nastaju kada organizam počne da reaguje na određene sastojke iz hrane, koje prepoznaje kao alergen.
Mnogi su prinuđeni da se odreknu ukusnih zalogaja i zdravih namirnica jer ih organizam “ne trpi”, što nije lako, naročito deci. Intolerancija, odnosno preosetljivost na hranu, može da se javi u najranijem detinjstvu, ali i kasnije i po tome se razlikuje od klasične alergije, pišu „Novosti|”.
Laktoza iz mleka mnogima pravi probleme?- Netolerancija na hranu je drugi tip hiperosetljivosti, najčešće se reaguje na laktozu, fruktozu ili histamin. Od ove takozvane pseudoalergije u Evropi boluje čak 25 do 45 odsto populacije. Javlja se najkasnije nekoliko sati posle obroka, nije praćena imunološkom reakcijom, već uglavnom problemima sa varenjem. Na laktozu iz mleka osetljive su osobe koje nemaju enzime za varenje ovog sastojka. Međutim, negativna reakcija se javlja samo ako se unese više mleka. Ovakav vid netolerancije obično se javlja kod osoba od 20 do 40 godina, a da bi ih izbegli važno je da nađu odgovarajuću zamenu u ishrani.
Kako se intolerancija najčešće ispoljava
– U vidu alergije na hranu tip III, kada se javlja prenaglašena reakciji organizma. O njoj se relativno malo zna iako je postala čest problem savremenog društva. Smatra se da se više od polovine zapadne populacije suočava sa njom. Ima mnogo zajedničkog sa alergijom tipa I i netolerancijom na hranu, pa se u praksi često mešaju simptomi ispoljeni u vidu mučnine, povraćanja, dijareje, otežanog varenja, nadimanja, zatvora… Oni se javljaju u početnim fazama svake vrste intolerancije na hranu. Međutim, realna zastupljenost IgG alergije se zapravo još ne zna, baš zbog simptoma koji su česti ili pridruženi nekoj bolesti. Nekada je reakcija odložena čak tri dana posle uzimanja određene namirnice, pa se retko povezuje sa pravim uzrokom tegoba.
Kako da prepoznamo da li smo preosetljivi na hranu
– Ako je namirnica često i obilno zastupljena u jelovniku, simptomi će se javljati hronično. Možda je baš to što volite da jedete najveća pretnja zdravlju. Koji deo tela će biti ugrožen i kakve tegobe će se razviti, pre svega zavisi od naslednog faktora i sklonosti ka određenim bolestima. Danas se oboljenja poput astme, reumatoidnog artritisa, psorijaze, rozacee, migrenoznih bolova, multiple skleroze, pa čak i autizma kod dece, povezuju sa IgG alergijom na hranu.
Koji još simptomi mogu da se jave
– Pre svega stomačne tegobe sa sindromom osetljivih creva, grčevima, nadimanjem, dijarejom, povraćanjem, čestim ranama u ustima. Promene mogu da budu i dermatološke prirode u vidu osipa, ekcema, svraba, otoka i akni kod odraslih. Javljaju se i respiratorne smetnje, astma, zapušen nos ili curenje, česte prehlade i infekcije. Na neurološke poremećaje u vidu migrene, glavobolje i vrtoglavice takođe bi trebalo obratiti pažnju, ali i na psihološke, ispoljene nervozom, depresijom, letargijom, nedostatkom koncentracije i slabog pamćenja, napadima panike, uznemirenošću, poremećajem spavanja, promenama raspoloženja. Alergija na hranu ovog tipa može da bude razlog nastanka bolova u zglobovima i mišićima, ali i steriliteta.
Kako se otkriva alergija na hranu
– Testovima iz krvi, pri čemu se utvrđuju potencijalne alergije na grupu od 22, 44 ili 90 najčešćih namirnica. Na osnovu rezultata se vrši korekcija jelovnika, isključuju se nepoželjne namirnice kada je to neophodno. Na ovaj način u više od dve trećine slučajeva nestaju neprijatni simptomi i već za nekoliko meseci dolazi do značajnog poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Namirnice koje su najčešći uzrok alergije su žitarice, mlečni proizvodi, čokolada, jaja, pomorandže, orasi, bademi, lešnici, alkohol, čaj, kafa, dodaci hrani i piću. Međutim, ako se ne konzumiraju tri do šest meseci, tegobe mogu da nestanu. Nakon toga, individualnim dijetama, sporna namirnica se uvodi postepeno u jelovnik. Osim toga, ovakve dijete pokazale su se uspešnim i kod gojaznosti.
GOJAZNI ZBOG ALERGIJE
Gojazne osobe, koje ne reaguju na uobičajene tretmane i dijete, najverovatnije imaju problem IgG alergije na hranu. U ovom slučaju je višak kilograma posledica zadržavanja tečnosti u organizmu zbog odgovora imuno-sistema, koji izaziva lokalno zapaljenje i stvaranje otoka. Tada se obično javljaju i kesice ispod očiju, ali i “krofnasti” prsti rano ujutru, a tokom dana pod uticajem gravitacije, otok se pojavljuje na stopalima i članku.
Kod dijeta se uglavnom preporučuje da se unosi što više tečnosti, ali to u ovom slučaju samo pogoršava stanje. Samo eliminacijom namirnica, za koje se testovima ustanovi da izazivaju alergiju tip III, većina gojaznih vidno smrša za 20 do 60 dana od promene režima ishrane. Bez restrikcije u pogledu kalorija, za osam do deset nedelja, žene mogu da izgube do 15, a muškarci do 20 odsto telesne mase.
