U poslednje vreme svi pričaju o štetnosti parabena i dugotrajnoj izloženosti njemu. Zašto je štetan i zbog čega ga sve više ljudi izbegava, a sve manje farmaceutskih industrija koristi, otkrivamo u nastavku.
Kada govorimo o parabenu i njegovoj prvobitnoj upotrebi, on spada u kategoriju sredstva za konnzerviranje, a njegov zadatak je da spreči kvarenje i razvoj mikroorganizama, bakterija, gljivica i plesni.
Međutim, on se uredno i donedavno – prečesto, koristio u dekorativnoj kozmetici (karminima, puderima, sjajevima, rumenilima, maskarama) i u kozmetici (kremama za lice i telo, proizvodima za samopotamnjivanje, pastama za zube i dečjim kremama) i mnogim drugim.
Toliko smo svakodnevno izloženi ovoj supstanci, da to retko i primećujemo. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je kako žena na sebe dnevno nanese 515 hemikalija sadržanih u dezodoransima, kremama i karminima za usne, a paraben se nalazi u 90 odsto proizvoda koje svakodnevno koristimo.
Razlozi zbog kojih stručnjaci upozoravaju na opasnosti njihove upotrebe leže u činjenici da se ne razgrađuju u ljudskom organizmu, već se talože oko kostiju, srca i u grudima pa tako nastaju razne vrste karcinoma.
Najjednostavnije rečeno, nanošenjem dezodoransa koji u sebi sadrži paraben, telo može da upije 20 do 60 odsto upotrebljenih parabena koji će putem kože ući u organizam i aktivirati ćelije raka.
Istraživanja su pokazala da se paraben može pronaći čak u uzorcima tkiva dojke kod žena koje godinama ne koriste dezodoranse. Iz tog razloga stručnjaci upućuju od najranijih dana na korišćenje proizvoda bez parabena koji traju kraće (jer ih paraben ne konzervira), ali su zdraviji.
