Govoriti adolescentima da treba da spavaju dovoljno ponekad je težak zadatak, ali najnovije istraživanje objavljeno u Pedijatrijskom žurnalu podseća nas na važnost dobro prospavane noći. U njemu se sugeriše da nedovoljno sna za gojazne mlade ljude može da znači i povećan rizik od dijabetesa, srčanih oboljenja i moždanog udara.
Istraživači sa Univerziteta Mičigen i Bejlor univerziteta kažu da je utvrđena veza između kombinacije nedovoljno sna i gojaznosti i rizika od srčanih oboljenja među odraslim osobama i manjom decom, piše Medical News Today.
Ipak, ovakva veza nije jasno utvrđena među adolescentima, društvenom grupom koja je poznata po tome što ne spava dovoljan broj sati, a gojaznost i preterana telesna težina su karakteristični za 30% pripadnika ove populacije u SAD.
Sudeći prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, gojaznost među adolescentima učetvorostručena je u poslednjih 30 godina. Procenat gojaznih mladih ljudi između 12 i 19 godina starosti porastao je sa 5% 1980. na gotovo 21% u 2012.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti objašnjava da je verovatnije da će gojazni adolescenti razviti pred-dijabetes, probleme sa zglobovima, zastojima u disanju i nisko samopoštovanje. Na duže staze, verovatnije je da će postati gojazni odrasli ljudi i pod rizikom su za razvoj srčanih oboljenja, moždanog udara, kancera i osteoartritisa.
Imajući ovo u vidu, istraživači u ovoj najnovijoj studiji sa Hajdi Iglejreger na čelu istraživanja, supervizorom u Laboratoriji za fizičku aktivnost u Centru za metabolomiku i gojaznost u Mičigenu sproveli su istraživanje na uzorku od 37 gojaznih mladih ljudi uzrasta između 11 i 17 godina.
Nedovoljno sna predstavlja „značajan faktor kardiometaboličkog rizika”
Tim je merio faktor rizika za razvoj tipa dva dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja među adolescentima, koji je uključivao nivo holesterola, šećer u krvi, obim struka, indeks telesne mase i krvni pritisak. Oni su koristili ove podatke kako bi izračunali dugotrajan kardio-metabolički rizik.
Fizička aktivnost među adolescentima i obrasci spavanja nadgledani su pomoću monitora fizičkih promena koji su adolescenti nosili na telu 24 sata dnevno punih sedam dana.
Kada su u pitanju učesnici, istraživači su utvrdili da jedna trećina ispunjava preporuke koje se tiču minimuma fizičke aktivnosti, tj. 60 minuta dnevno.
Iako je većina učesnika u istraživanju spavala 7 sati svake noći, u proseku se budeći bar jedanput svake noći, samo malo više od 13% spavali su preporučen broj sati, tj. 8,5 sati svake noći.
Nakon što su proverili faktore kao što su indeks telesne mase i fizička aktivnost, i njihov uticaj na kardiometabolički rizik, tim istraživača otkrio je da je nedovoljno sna značajan faktor kada je u pitanju kardiometabolički rizik među adolescentima.
Iako istraživači tvrde da rezultati njihovog istraživanja ne pokazuju sa sigurnošću da nedostatak sna zaista uzrokuje kardiometaboličko oboljenje ili da gojaznost izaziva poremećaje sna, Hajdi Iglejreger kaže:
“Međutim, snažna veza između sati provedenih u snu i ukupnog kardiometaboličkog rizika bez obzira na uticaje telesnih karakteristika i fizičke aktivnosti, sugeriše potencijalni uticaj koji broj sati provedenih u snu ima na kardiometaboličko zdravlje među gojaznim adolescentima.”
Potrebna su dodatna istraživanja
Istraživači takođe kažu da njihovi podaci pokazuju da istraživanja i procene koje se tiču sna mogu poslužiti kao korisno oruđe kada je u pitanju prepoznavanje adolescenata koji spadaju u rizičnu grupu, iako su potrebna dodatna istraživanja u tom smeru.
U razgovoru za Medical News Today, Hajdi Iglejreger govorila je o planovima za dodatna istraživanja. Rekla je da planiraju da obave dodatno istraživanje u okviru ove studije u kojoj bi optimalan san bio glavni cilj za sve učesnike.
“Posmatraćemo san objektivno, pomoću istih akcelerometara koji su korišteni u ovoj publikaciji i rasporediti varijable osnovnog rezultata po grupama”, objasnila je ona. Na ovaj način, tim istraživača će odrediti da li će intervencije koje se tiču sna pozitivno uticati na kardiometabolički profil.
Takođe, razmotrićemo i sveukupan verodostojan broj sati i kvalitet sna, rekla je Iglejreger. “Na primer, da li adolescenti u određenoj grupi zaista spavaju više od ostalih?”.
Rekla je sledeće:”Znamo da adolescenti ne spavaju dovoljno iz raznoraznih razloga. Nadamo se da time što ćemo pomoći gojaznim adolescentima i njihovim porodicama da unesu promene u stil života, kao što je optimalan san, možemo unaprediti kardiometaboličko zdravlje.”
Tim zaključuje istraživanje zaključkom da njihovo istraživanje pokazuje da čak i među gojaznim mladim ljudima koji su već u rizičnoj grupi od kardiometaboličkih oboljenja, manjak sna ima veze sa povećanim kardiometaboličkim rizikom.
