Pre pojave WC papira ljudi su koristili razne stvari kako bi održavali higijenu. Uglavnom se radilo o lišću, travi, paprati, kukuruznim klipovima, kukuruzu, kori voća, školjkama, kamenju, pesku, snegu i vodi.

 

Kroz istoriju, a pre pojave WC papira, bogataši su želeli nešto finije za svoju kožu pa su nakon toaleta koristili vunu, čipku ili konoplju.

Bogati Rimljani brisali su se sunđerom pričvršćenim na štap koju su držali u kanti slane vode. Na kraju su međunožje osvežili ružinom vodicom.

Grcima je najdraža bila glina, školjke, a ponekad su posezali i za kokosovim ljuskama. Imućni Evropljani su praktikovali umakanje ruke u luksuznu fontanu punu tople vode. Eskimima su sneg i mahovina bili najpraktičniji, Vikinzima vuna, a Amerikancima klipovi kukuruza.

Više od 70 odsto ljudi na svetu uopšte ne koristi WC papir. Ako preračunamo taj procenat u broj svetske populacije, ispada da ga ne upotrebljava više od pet milijardi ljudi. Mnogi bi ga kupovali, ali to ne mogu priuštiti. Mnogi i danas posežu za lišćem ili vodom, piše Toilet paper history.

Činjenice o WC papiru

Prvi WC papir u rolni patentiran je u Americi 1891. godine. Smislio ga je Set Veler.
Prosečan čovek za jedan odlazak u toalet potroši osam do devet listića, ali ako njime brišmo nos, skidamo šminku, čistimo ogledala i ostalo, ta brojka se penje na 57 listića dnevno. 

Dakle, godišnje se iskoristi sto rolni, što je oko 20.000 listića.

Da bi se obezbedilo dovoljno WC papira za jednog čoveka tokom čitavog njegovog života, potrebno je poseći 384 stabala drveta.

Dnevno se u svetu proizvede više od 83 miliona rolni.

 
Tehnologija je toliko napredovala da neke fabrike posebnim strojevima pretvaraju iskorišćeni fotokopirni papir u WC papir za zaposlene.