U emisiji „Vikend specijal“ na televiziji K1, psihoterapeut dr Irena Đorđević i kardiolog prof. dr Petar Otašević, objašnjavaju kako se postaje meteoropata i da li zaista klimatske promene utiču na naše zdravlje.
– Danas se više o tome govori i psihijatri imaju običaj da to nekako razdvajaju. Činjenica je da u osnovi različitih psihičkih procesa, postoji biohemijski supstrat, koji takođe možemo da svrstamo u reakaciju na promene meteoroloških faktora, isto kao kada su u pitanju drugi sistemi organa. Ono što danas češće uočavamo u svakodnevnom govoru, to je da se svašta podvodi pod uticaj vremena. Često na pitanje „Kako si?“, dobijamo odgovor, „kao i ovo vreme, promenljivo“. Tada se fokus sa naših emocija, prebacuje na vreme. Mnogi ljudi su naučeni da sakrivaju svoje emocije, pa u promenama vremena često traže izgovor, zbog čega se zapravo osećaju depresivno, tužno, umorno – rekla je dr Irena Đorđević i dodaje:
– Kada su u pitanju ljudi koji su meteorološki osetljivi u tom psihološkom smislu i koji imaju neke dijagnostifikovane psihičke poremećaje, kod njih postoji opasnost od pogoršanja stanja u određeno doba godine. Tada bi trebalo učestalije da se javljaju na kontrole. Nekada im ne prija, uobičajeno prijatne vremenske okolnosti, ukoliko su u stanju depresije. Primetno je da na ljude koji su hiper senzibilni zaista utiču vremenski uslovi – kaže doktorka Irena Đorđević u emisiji „Vikend specijal“ i dodaje da vremenske prilike utiču veoma na ljude koji imaju psihološke probleme:
– Kod ljudi koji imaju psihijatrijske poremećaje, tokom naglih promena vremena, vrlo jasno dolazi do pogoršanja. Važno je da se pridržavaju propisanje terapije i ukoliko dođe do pogoršanja simptoma, odmah dođu na pregled. Kod osoba koje imaju problem sa depresijom, može da dođe do pogoršanja te depresivnosti ili kod pojave anksioznosti i agresivnosti, pada tolerancija na frustraciju. Takve osobe, mogu da reaguju jako burno, razdražljivo, ali to je obično kod ljudi koji su već skloni tome – kaže dr Irena Đorđević.
Profesor dr Petar Otašević, ističe da vremenske prilike izuzetno utiču na osobe koje imaju zdravstvene probleme
– Vreme utiče kod starijih ljudi, dece ili osoba koje već imaju neki organski problem, odnosno kardiovaskularnu bolest. Ono što srazmerno često viđamo je kada se menja vreme, da češće dolaze ljudi koji se žale na visok pritiska, a ukoliko su drastične promene vremena ili nagle promene, onda sve imamo više bolesnika koji imaju tegobe poput infarkta miokarda ili šloga – kaže doktor i savetuje da ukoliko osetite neku tegobu, prvo izmerite krvni pritisak.
– Ukoliko se ne osećate dobro pri promeni vremena, moj savet je da prvo izmerite pritisak. Ako se i dalje ne osećate dobro i imate tegobe u vidu bolova u grudima, posetite doktora, da se uradi EKG. Na osnovu analiza, doktori će proceniti da li psihički loše podnosite vreme ili postoji neka somatska komponenta svega toga – dodao je kardiolog i napominje da nagli padovi atmosferskog pritiska, mogu opasni da budu za ljude koji imaju problem sa hipertenzijom.
– Ispitivanja su pokazala da nagli padovi atmosferskog krvnog pritiska, kod bolesnika, koji već imaju problem sa hipertenzijom mogu da budu opasni i da dovedu praktično do smrtnog ishoda. Treba biti veoma oprezan. Mi jako malo možemo da uradimo povodom promene atmosferskog pritiska, jer je to prosto prirodni fenomen, ali možemo da savetujemo bolesnicima, da ukoliko pri promeni vremena osećaju određene tegobe ili se ne osećaju dobro, jave izabranom lekaru koji će im odrediti terapiju, ali nikako ne smeju da uzimajte lekove na svoju ruku – kaže doktor i napominje da se često ljudi tokom naglih promena vremena, žale i na nepravilan rad srca.
– Većina populacije doživljava to kao neprijatnost, manji deo populacije stari, mladi, trudnice, bolesni, mogu imati jako izraženu medicinsku opasnost od nekog neželjenog kardiovaskularnog događaja. Zato upravo kod te populacije, ove senzacije, treba ozbiljno shvatiti – zaključio je dr Otašević u emisiji „Vikend specijal“ na televiziji K1.
