S prvim danima jeseni počinju problemi s prehladama, neprijatno curenje nosa,kijanje... Posebnih čudesnih recepata za borbu protiv tih boljki nema jer su posledica napada virusa pa se leče samo simptomatski, kažu lekari.

Ali, jedno je sigurno da puno možemo sami da učinimo u podizanju imuniteta i da osjačamo zdravlje i vitalnosti pre nego što obolimo, ali treba malo da se potrudimo i promenimo dnevnu rutinu, piše Slobodna Dalmacija.

Svoj imuno sistem možemo da ojačamo zdravim načinom života, optimističnim razmišljanjem, pravilnom ishranom kojom ćemo unositi dovoljnu količinu vitalnih sastojaka, unosom dovoljne količine tečnosti, boravkom na svežem vazduhu i kretanjem, razonodom i kreativnošću, odmorom i spavanjem, održavanjem psihičke ravnoteže, te brigom za dobru probavu, čišćenje i obnavljanje organizma.

Pomaže i rad u što prijatnijem i prijateljskom okruženju i druženje sa ljudima koje volimo, jer na taj način razvijamo empatiju, koja je svakako tajni ključ dobrog zdravlja.

Dobar obrambeni mehanizam može da nam sačuva zdravlje, vitalnost i kvalitet života do visoke starosti, stoga se o njemu trebamo svakodnevno brinuti. U slučaju bolesti za koje medicina još nije našla lek čoveku ostaje kao jedina nada snažan obrambeni mehanizam koji će biti sposoban da prepozna i pobedi “napadače” pre nego što ga ugroze, oslabe ili unište.
Hrana, prvi red odbrane

Nije potrebno uvek posegnuti za tabletama ako ste zdravi i u dobroj formi. Hrana može biti oružje za zaštitu i ublažavanje mnogih bolesti ako održavate dobru ravnotežu i sledite nekoliko važnih saveta.

1. Pijte puno tečnosti, ali najvažnija je voda. Dnevno popijte 1,5 do dve litre tečnosti, najbolje gazirane vode ili čaja.

2. Jedite pet dnevnih obroka svežeg voća i povrća pre obroka ili kao međuobrok.

3. Jedite puno žitarica: hleb od celog zrna, žitne pahuljice, testeninu i krompir, jer sadrže važne vitamine i vlakna.

4. Mleko i riba: mlečne proizvode konzumirajte svaki dan, a ribu jednom ili dva puta nedeljno.

5. Jedite što manje mesa. Ono sadrži važne minerale i vitamine, ali jedite ga u umerenim količinama, ne više od 300 do 600 grama nedeljno.

6. Smanjite unos masnoća: previše zasićenih masnih kiselina povećava rizik od bolesti. Koristite biljna ulja i masti.

7. Oprezno sa šećerom i štedite na soli. So treba da bude jodirana.

8. Pravilno pripremajte hranu – kuvajte na najnižim temperaturama i sa manje masnoće.

9. Jedite polako i dugo žvaćite. Za obrok uzmite vreme i ne jedite usput.

10. Krećite se. Zdravu ishranu neka prati i dostatna fizička aktivnost – najmanje 30 do 60 minuta dnevno.