Očistite svoj frižider, krenite do manikira ili pedikira, i klonite se društvenih medija - saveti su za lečenje post-izbornog stresa.

 

To su neki od saveta koje kolumnisti, ali i neki drugi, nude ljudima suočenim sa onim što je jedan psiholog nazvao “izborni stresni poremećaj”, a što je doživelo skok od kada je Donald Tramp osvojio predsednički mandat.

I dok mnogi Amerikanci slave pobedu republikanskog kandidata, neke pristalice Hilari Klinton, okrenule su se društvenim medijima da bi izrazile bes i razočaranje, napominje Rojters.

Magazin “Psihologija danas” objavio je “Pet saveta za rešavanje post-izbornog šoka i panike”, počevši sa savetom da se “radi nešto produktivno”.

“Radite nešto što vam daje privremeni osećaj da imate neku kontrolu, čak i ako je to čišćenje frižidera”, napisala je kloujmnistkinja Alis Bojz.

Nekoliko drugih sajtova podelilo je slične savete.

Magazin “Kosmopoliten” ponudio je “14 efikasnih načina da se nosite sa postizbornom uznemirenošću”.

Jedan od načina je da se klonite društvenih medija. Drugi je da “vodite računa o sebi”, uz citiranje saveta doktorke Dženifer Kodl, koja kaže da, “ako vam treba manikir-pedikir, dan posle izbora je pravo vreme”.

Elison Hauard, psiholog iz Vašingtona, kaže da su neki od njenih pacijenata mesecima pričali o izborima, ali da, od kako su objavljeni rezultati, pokazuju više tuge, sete i straha. U američkoj prestonici je 93 odsto birača glasalo za Klintonovu.

“Nikada ranije nisam videla nešto slično”, rekla je Hauardova, koja ističe da su takva stanja prirodna i nisu znak patologije mentalnog zdravlja.

Stiven Strosni, psiiholog iz Vašingtonskog predgrađa, kaže da je u aprilu počeo da primećuje skok stresa povezanog sa izborima, kada je i skovao termin “poremećaj izbornog stresa”. Simptomi uključuju zebnju, probleme u koncentraciji i nervozu sa ozlojeđenošću.

On procenjuje da gotovo polovinu njegovih pacijenata čine pristalice Trampa. Prema njegovim rečima, broj pacijenata skočio je od Dana rada (5. septembra), kada se izborna kampanja intenzivirala, i da je u tri dana posle izbora imao četiri hitna slučaja kada su pacijenti zahtevali hitnu seansu.

“Kladim se da je potrošnja alkohola skočila protekle nedelje, kao i agresivna vožnja pod dejstvom alkohola”, dodao je on, koji među takvima vidi pristalice oba predsednička kandidata.

Izborna trka Trampa i Klintonove bila je posebno stresna jer su se oba kandidata u anketama pokazali kao neomiljeni, a i njihove kampanje su doprinele stresu, kaže Strosni.

On je naveo primer para koji je kod njega došao dva dana posle izbora. Oni su oboje bili protiv Trampa, ali ih je njihov gnev naveo da krivicu za Trampov uspeh nabacaju jedno na drugo.

Centralni nervni sistem nije sposoban da razluči uzrok stresa, tako da ljudi nastoje da se istresu na one koji su im najbliži, napominje Strosni.

Neke Trampove pristalice, od kojih mnoge nisu očekivale da njihov kandidat pobedi, s obzirom da su ankete prednost davale Klintonovoj, našle su se na suprotnoj strani emotivnog spektra.

Neki su se uživeli u pobedu ostajući zalepljeni za televizijske ekrane sve do ranih jutarnjih sati, organizujući žurke u barovima i zasipajući društvene mreže Trampovim slikama uz poruku: “Naš sledeći predsednik”.

U Potsvilu, mestašcu u Pensilvaniji, uporištu Trampa, jedan njegov glasač kaže da se nije osećao zabrinuto pre izbora i odbacuje tvrdnje o stresu pristalica Klintonove.

“Srećan sam zbog izbora, a verujem da neki od tih ljudi treba da se malo srede. To nije nešto zbog čega treba da posećujete psihologa”, kaže Džordž Logotetides, vlasnik lokala u Potsvilu, gde se služe pivo i hamburgeri.