Od srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova svake godine u Srbiji umre više od 50.000 ljudi između 30 i 60 godina.
Ipak, uz nekoliko mera prevencije i prepoznavanje bolesti na vreme, možete sačuvati svoje srce.
Primarna prevencija podrazumeva da se spreče i izleče određeni faktori rizika, objašnjava kardiolog prof. dr Biljana Putniković. Na prvom mestu su loše navike u ishrani, pre svega hrana bogata mastima, zatim holesterol, pušenje, arterijska hipertenzija, šećerna bolest, alkohol, stres i fizička neaktivnost, što se najviše odnosi na one koji sede tokom većeg dela dana.
– O sekundarnoj prevenciji govorimo kad osoba, nažalost, doživi infarkt miokarda. To podrazumeva niz mera koje imaju za cilj da spreče dalje napredovanje bolesti. Načini da se bolesnik što potpunije rehabilituje su: eliminisanje već pomenutih promenljivih faktora rizika, redovno uzimanje terapije i lekarske kontrole i promena ponašanja i samokontrola – priča dr Putniković.
Pored toga potrebno je smanjiti unos soli ukoliko osoba ima hipertenziju. Preporučena dnevna doza je jedna ravna kašičica soli. Za bolesnike koji su već preživeli infarkt ili neki drugi koronarni događaj, neophodno je smanjenje vrednosti holesterola, i to na mnogo niže vrednosti nego u primarnoj prevenciji (LDL ili loš holesterol treba da bude niži od 1,8 mmol/l) i dobro regulisanje nivoa šećera u krvi.
– Kada je ishrana u pitanju, preporučila bih povećani unos antioksidanata (vitamina C, flavonoida) koji se nalaze u namirnicama kao što je beli luk, raž, crna čokolada, čaj, sok od grožđa. Posle infarkta rizik od novog kardiovaskularnog događaja je visok još najmanje godinu dana. Zato je značajno da oboleli redovno uzimaju prepisanu terapiju – ističe naša sagovornica.
Znaci predinfarktnog stanja
– stezanje i/ili bol u grudima
– bol koji se širi ponekad i ka rukama, leđima, vilici ili čak stomaku
– bol praćen hladnim preznojavanjem, gušenjem
i mučninom
– bol koji traje duže od 20 minuta
Važno je i da se na bilo koji znak eventualnog infarkta odmah reaguje. Iz lekarske prakse postoji podatak da negde oko 50 odsto bolesnika umre kod kuće i ne dođe u bolnicu.
– Pojava nelagodnosti, stezanja i/ili bola u grudima koji se širi ponekad i ka rukama, leđima, vilici ili čak stomaku, a praćena je hladnim preznojavanjem, gušenjem i mučninom, sa trajanjem duže od 20 minuta, znak je da treba da se obratitite lekaru. To mogu biti upozoravajući znaci infarkta srca – napominje dr Putniković.
