PAZITE AKO SE OVDE KREĆETE! Evo gde se ljudi najčešće zaraze KORONA VIRUSOM

U Nemačkoj raste nervoza i ljutnja: ugostitelji se boje za egzistenciju, organizatori koncerata i sličnih događaja danima iskazuju bunt, umetnici i kulturni radnici su zapanjeni, u sportu se govori o "katastrofi", a nemački preduzetnici upozoravaju na "smrtni udarac" za 10.000 manjih firmi i samostalnih preduzeća.

Pixabay.com

Prema istraživanju nemačkog “Der Spiegel”, više od 62 odsto Nemaca smatra zatvaranjem nužnim. Ali istovremeno se mnogi ne slažu sa konkretnim merama. Sve je povezano i sa kontradiktornim izjavama i informacijama o mestima zaraze u poslednjih nekoliko nedelja, piše Deutsche Welle.

Gde se ljudi zaražavaju u Nemačkoj?

Do većine aktuelnih infekcija u Nemačkoj došlo je na privatnim druženjima. Prema navodima Instituta Robert Koch (RKI) (od 27. oktobra), privatne žurke su najčešća mesta zaraze. Takođe, veliko i trenutno rastuće područje infekcija čine starački domovi, a zatim radna mesta. Stopa zaraze mnogo je manja na mestima koja su u vezi sa slobodnim vremenom, a upravo su ona sada jako pogođeno zatvaranjem.

Broj infekcija u zdravstvenim ustanovama relativno je mali, ali i taj broj u poslednje vreme znatno raste. Slično je sa školama, vrtićima ili izbegličkim domovima. Restorani, hoteli i pansioni imaju vrlo mali udeo u zarazama u Nemačkoj, a novim su merama najteže pogođeni.

Rizik od zaraze u javnom prevozu još manji. Ali, to bi moglo biti i zbog naglog pada broja putnika u autobusima i vozovima. Veliki dio zaraza se događa na mestima koja RKI ne definiše detaljnije i sažima pod rubriku “ostalo”.

Da li su mesta zaraze ista kao u prvom talasu korone?

Ne, postoje značajne razlike: u jeku prvog talasa pandemije kovida-19 u Nemačkoj starački domovi i domovi za negu nemoćnih bili su veći izvor zaraze od domaćinstava. I medicinski sektor – posebno bolnice – kao i izbeglički domovi su bila mnogo češća mesta zaraze nego što je to sada slučaj.

Škole i vrtići u proleće nisu imali ulogu u pandemiji. To je i logično, budući da su, za razliku od sadašnjeg lakšeg zatvaranja, tada bili potpuno zatvoreni. Radna mesta u proleće nisu beležila neke velike skokove, a sada su odgovorna za znatno više slučajeva.

Način zaraze u Nemačkoj se promenio upoređujući sa prvim talasom pandemije. To se delimično može objasniti merama koje su preduzete, ali svi faktori koji su na to uticali moći će da se identifikuju tek kad bude dostupno više podataka o trenutnom porastu broja infekcija u Nemačkoj.

Škole i vrtići ostaju otvoreni

Vlade Nemačke i Francuske odlučile su da škole i vrtići ostanu otvoreni, uprkos ograničenjima u javnom životu. To se, između ostalog, opravdava posebnom važnošću obrazovanja za društvo.

Ako se pogledaju samo čiste brojke, čini se da je odluka razumna. Čak i ako škole i vrtići igraju određenu ulogu u procesu zaraze, njihova uloga je mala. Prema podacima RKI-a, u samo nekoliko slučajeva su zabeležena izbijanja epidemije u obrazovnim ustanovama.

Slično je i u drugim zemljama: u Irskoj su škole odgovorne za izbijanje korona virusa u nešto manje od 7 odsto slučajeva, a u Španiji je to 6 odsto. Mlađi ljudi manje su pogođeni virusom nego stariji ljudi: udeo ljudi do 18 godina među zaraženima u Evropi u avgustu bio je manji od pet odsto.

Koliko su ovi podaci merodavni?

Nažalost, podaci RKI-a u ovom su trenutku prilično nepotpuni. Statistika berlinskog instituta beleži samo dokumentovane slučajeve sa dve ili više međusobno povezanih infekcija. I RKI priznaje: “Samo četvrtina od ukupno prijavljenih slučajeva kovida-19 spada u ovu kategoriju”.

Na pitanje DW-a o preostalih 75 odsto infekcija u Nemačkoj, RKI priznaje: “Zapravo nemamo više podataka”.

Ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) nije na zahtev DW-a bio u stanju da pruži bilo kakve podatke o mestima zaraze. To znači da tri četvrtine infekcija u Nemačkoj nisu dokumentovane.

Sa druge strane, nepostojanje pouzdanih i potpunih informacija otežava precizan odgovor na pandemiju – i to ne samo u Nemačkoj.

Podaci iz drugih zemalja pokazuju slične trendove kakve je do sada zabeležio i Robert Koch Institut. Studije u Južnoj Koreji takođe vide domaćinstva kao središte procesa zaraze, gde je “šest puta veća verovatnoća da osoba bude zaražena SARS-om CoV-2 nego drugim bliskim kontaktima”. A jedna kineska studija udeo privatnih viđanja u širenju infekcije procenjuje na 69 odsto.



loading...