Ako deo krpelja ostane u telu, potrebno je obratiti se lekaru, jer se uz pravilno praćenje i terapiju smanjuje rizik od lajmske bolesti, navela je lekarka.
Broj ljudi koji se javlja zbog uboda krpelja je uobičajan za ovo doba godine tokom kojeg se češće boravi u prirodi, izjavila je danas šefica Savetovališta za lajmsku bolest pri Zavodu za javno zdravlje u Beogradu Nevenka Pavlović.
Nevenka Pavlović rekla je agenciji Beta da je važno znati da nije svaki krpelj zarazan niti svaki krpelj prenosi lajmsku bolest.
Na teritoriji Beograda, kao i u ostatku Srbije, procenat krpelja koji prenose zaraze je oko 25 odsto, odnosno svaki četvrti.
Nevenka Pavlović navela je da se ne može pouzdano odrediti gde ima najviše krpelja, jer ih ima svuda u prirodi, ali da je rizik od ujeda mnogo manji na uređenim gradskim površinama, poput parkova i dvorišta, koje se redovno održavaju.
– Površine koje su održavane, šišane, tu ima manje krpelja, jer njima ne odgovara ta sredina. Krpelji vole vlagu i senku – rekla je Nevenka Pavlović.
Dodala je da se protiv krpelja najbolje štiti izbegavanjem mesta sa visokom travom i provlačenjem groz grmlje, nošenjem dugačkih rukava i pantalona tokom boravka u prirodi, kao i preparatima koji mirisom odbijaju krpelje, a mogu se kupiti u svakoj apoteci.
Nevenka Pavlović je istakla da je najbolje ukloniti krpelja do 24 sata posle uboda i da bi to trebalo da uradi stručna osoba u najbližoj ambulanti.
– Kada boravi na zelenim površinama, ako se čovek redovno pregleda i pravilno skine krpelj u istom danu, minimizira se mogućnost od infekcija i oboljevanja od lajmske bolesti – kazala je Nevenka Pavlović.
Ako osoba koju je ujeo krpelj ne može da ode u ambulantu, krpelja bi trebalo izvući samo pincetom, bez ulja, krema i sličnih preparata i to polako kako delovi krpelja ne bi ostali u koži, rekla je Nevenka Pavlović.
Ako deo krpelja ostane u telu, potrebno je obratiti se lekaru, jer se uz pravilno praćenje i terapiju smanjuje rizik od lajmske bolesti, navela je lekarka.
