Ako se ne osećate dobro u sopstvenoj koži, drugi aspekti vašeg života mogli bi biti izbačeni iz ravnoteže i tada nećete moći da date sve od sebe, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu.

Moć hrana koju jedemo ima veliki uticaj na naše telo, a toliko često se zanemaruje.

U nastavku vam donosimo nekoliko ideja i saveta kako poboljšati svoju ishranu i osećati se bolje svaki dan.

Svaki dan započnite doručkom

Iako je svaki obrok jednako važan, doručak svakako zauzima posebno mesto jer nam pomaže da telo napunimo potrebnom energijom i hranjivim materijama kako bismo se razbudili i spremno dočekali nove radne zadatke.

Osobe koje preskaču doručak nikako nisu na dobitku. Naime, preskakanje doručka loše će se odraziti na nivo glukoze, glavnog goriva za rad našeg mozga, a ujedno povećava mogućnost da pojedemo veću količinu hrane tokom dana.

Zato, neka doručak postane vaš mali jutarnji ritual, vreme u danu koje ćete odvojiti samo za sebe. Birajte kvalitetne izvore proteina, sveže povrće i voće, te žitarice od punog zrna i mozak će vam biti zahvalan.

Savet:

Započnite dan činijom ovsene kaše ili hrskave granole, ubacite sveže sezonsko voće, semenke ili naseckane orašaste plodove pa sve prelijte ukusnim biljnim napitkom na bazi zobi, pirinča, badema, soje ili kokosa, kako biste dobili uravnoteženi obrok.

Ako ste ponekad zaista u velikoj žurbi, ponesite sa sobom šareni smuti, komad voća ili već gotovi biljni napitak s ukusom voća prirodnog porekla koji možete konzumirati u pokretu kako ne biste u potpunosti preskočili doručak.

Neka dve trećine ukupnog unosa hrane bude biljnog porekla

Ishrana koja se većinom temelji na namirnicama biljnog porekla izuzetno je moćan način kako da održite svoje zdravlje. Neka u vašem dnevnom unosu hrane biljne namirnice budu što češće zastupljene i primijetićete kako se iz dana u dana osećate sve bolje, imate više energije za svakodnevne zadatke, a i san će postati kvalitetniji.

Savet:

Birajte celovite žitarice i njihove prerađevine, sezonsko sveže voće i povrće, hranjive mahunarke, moćne semenke i orašaste plodove te kvalitetna biljna ulja. Naravno, namirnice životinjskog porekla dobrodošle su na vašem tanjiru, ali neka na njih ne otpada više od jedne trećine ukupnog unosa hrane. Odličan izbor je sveža riba i morski plodovi, fermentisani mlečni proizvodi. Pokušajte što manje konzumirati suhomesnate proizvode, a unos crvenog mesa ograničite na najviše 500 grama nedeljno.

Povećajte unos tečnosti

Znate li u čemu se krije tajna blistave kože, dovoljne količine energije, raspoloženja i dobrog zdravlja? Ključ je u dovoljnom unosu vode u naše telo.

Svima nam je dobro poznata preporuka kako bismo dnevno trebalo da unosimo barem 8 čaša vode. Ali, sigurno se pitate može li ova preporuka biti ista za sve, bez obzira na dob, pol, telesnu visinu ili neke druge parametre?

Ukoliko želite da izračunate upravo vaše, individualne potrebe za unosom tečnosti dnevno, u tome vam pomoći može jedna vrlo jednostavna formula.

Naime, samo treba da pomnožite svoju telesnu masu s 0,3 dl i dobićete vrednost vlastitih dnevnih potreba za tečnošću.

Važno je znati kako čaše vode koje smo popili tokom dana nisu jedine koje doprinose poželjnom dnevnom unosu tečnosti. Takođe se broji i svaka voćka koju smo pojeli, tanjir povrća, šoljica čaja, činija supe od povrća, ali i čaša napitka biljnog porekla ili sveže ceđenog voćnog soka.

Neka vaši dnevni obroci budu redovni

Već i deca u vrtiću uče o rasporedu obroka. Nažalost, način života nam često ne dozvoljava da rasporedimo obroke onako kako bismo hteli. Kako ne biste upali u zamku neadekvatnih izbora međuobroka ili čak obroka, pokušajte uklopiti napitke biljnog porekla u svoj dan.

Odaberite samostalne napitke  ili u kombinaciji sa svežim voćem kao međuobrok. Uz sveže voće, poslužite i orašaste plodove po želji, a ukoliko više volite slane varijante, izaberite štapiće od povrća u kombinaciji sa sosom od različitih mahunarki ili avokada.

Ako želite jednostavnom intervencijom promeniti stare životne navike, pokušajte da isprobate jedan popularni trik kojeg podržavaju i moderna naučna istraživanja.

Reč je „ograničenom vremen unosa hrane“. Nije potrebno uvoditi dug period  gladovanja, dovoljno je ograničiti vreme tokom kojeg konzumiramo obroke na 11 sati u danu, a tokom preostalih 13 ograničiti se na vodu, niskokalorične napitke i kvalitetan san. Ovaj način ishrane vrlo je jednostavan za provođenje, a ima mnoge blagotvorne učinke na zdravlje. Istraživanja su pokazala da može pomoći u smanjenju ukupnog unosa hrane tokom dana, što može dovesti do gubitka viška kilograma.

Ne trebate da se odreknete slatkog, ali birajte zdravije dezerte

Uvođenje novih životnih navika ne znači nužno odricanje od slatkog ukusa. Postoje brojne zdravije verzije tradicionalnih poslastica, ali i kolači koji su obogaćeni neobičnim sastojcima.

Klasične palačinke umesto s kravljim mlekom napravite s napitkom od kokosa te ih namažite čipsom od kokosa i svežim borovnicama umesto klasične marmelade. Isto tako, klasične mafine obogatite skrivenim sastojkom – tikvicama! Uz tikvice, dodajte i napitak od badema za dodatnu sočnost.

Ako vam je sladoled omiljena poslastica bez obzira na godišnje doba, ne morate ga se odreći.

Biljni napitak od pirinča kombinujte s avokadom, limetom ili borovnicama, onaj od badema oplemenite kafom ili sveže seckanim pistaćima, a napitak s ukusom kokosa kombinujte sa bobičastim voćem, ananasom i čipsom od kokosa. Osim što ćete dobiti ukus sladoleda baš po vašoj želji, nutritivni profil takvog sladoleda neuporedivo je bolji od onog iz poslastičarnice.

Svaki je početak težak, pa tako i uvođenje novih namirnica. Sticanje novih životnih navika ponekad oduzima energiju i vreme, ali ponekad se dogodi i ljubav pri prvom susretu s novim ukusima. Ove jednostavne životne promene mogu vam značajno poboljšati kvalitet života, a pritom se ne morate odreći malih užitaka.