"Ukoliko se neuromodulatori sumnjivog porekla ubrizgaju u lice mogu da izazovu velika neurološka oštećenja."
Botoks, jedno od najpopularnijih sredstava podmlađivanja danas. Dok se milioni žena “kunu“ u njega i efikasnost koju ovi tretmani daju, drugi zaziru preplašeni od posledica po zdravlje, ali i od plastičnog, izmenjenog izgleda lica koji smo toliko puta mogli da vidimo kod holivudskih lepotica.
- Pitali smo stručnjaka, ima li razloga za strah?
“Botox” je na neki način zloupotrebljeno ime jer je u pitanju brend, a kada pričamo o preparatima za anti-age negu koji su zapravo neuromodulatori iza svakog od njih stoji bakterija Clostridium botulinum tip A. Kad kažemo “Botox” misli se na fabričko ime “Botox-a” američkog preparata proizvođača “Allergan”. Njihov proizvod zadužen za ulepšavanje se zove “Vistabel”. Pored Allerganovog proizvoda, poznat i rado korišćen je i nemački preparat “Dysport”. Ovo su ujedno i jedini registrovani preparati u Srbiji i odaje im se veliko priznanje i poverenje kako u Evropi tako i u Americi i svuda u svetu. Svi ostali preparati su vrlo diskutabilnog porekla i kvaliteta i načina proizvodnje. A sa neuromodulatorima čovek ne bi trebalo previše da se igra.
Ukoliko se neuromodulatori sumnjivog porekla ubrizgaju u lice mogu da izazovu velika neurološka oštećenja. U “najboljem slučaju“ neće imati nikakvo dejstvo, jer je pitanje da li iza tog preparata zaista stoji bakterija clostridium botulinum ili običan fiziološki rastvor – objašnjava za Dnevno.rs dr Violeta Skorobać Ašanin.
- Ono što je u stvari jako bitno jeste da kao pacijent, obavezno tražimo lekaru zvaničnu dokumentaciju o poreklu preparata odnosno potvrdu o proizvođaču?
Naravno i ne samo to! Lekar je dužan da vam pokaže papir o registraciji leka, odnosno dokaz da je preparat registrovan u agenciji za lekove RS. Važno je i da ga vidite u svom u originalnom pakovanju – ističe naša sagovornica.
- Postoje određena istraživanja koja su pokazala da se botulinum može proširiti i na druge delove tela, ukoliko se nepravilno ubrizga. Koliko su ovakve opasnosti zaista realne?
Apsolutno! Poznavanje prirode ovog preparata kao i njegove indikacije i mesta aplikacije su deo bezbednosnih procedura za pacijente. Dysport ima veliku disperziju pa je upravo iz tih razloga neophodno da se neposredno nakon ubrizgavanja stavi led na rađeni region. Način aplikacije je različit između Allerganovog Botox-a i Pharmaswiss-ovog Dysport-a, takođe i količine odnosno jedinice za pojedine regione lica i tela. Naravno, nakon aplikacije, savetuje se uzdržavanje od prevelikih fizičkih aktivnosti, antibiotika,vitamina kompleksa B, Mg, sunčanja i slično.
- Mnogi se upravo iz straha od plastičnog, “zamrznutog“ izbotoksiranog izgleda ustručavaju od podvrgavanja ovoj metodi podmlađivanja. Da li do ovog efekta dolazi do prečeste upotrebe botoksa?
Učestalo davanje botoksa može da dovede do izostanka reakcije jer je u pitanju ipak protein, sasvim izvesno možete da ne reagujete na njega. Takođe, ukoliko se prečesto ubrizgava može da dovede do neuroloških poremećaja. Zbog toga je važno da se pravi pauza između tretmana, na primer, na šest meseci. Uvek treba da postoji period kada mišić radi i kada ne radi, to je jako bitno. Postoje određene tačke na licu koje možete da ubodete i postignete efekat podignutih obrva, ali isto tako možete da ih spustite.
Tegobe obično prolaze od tri do šest nedelja i u tom periodu počinjete da se oporavljate, a pravi efekat botoksa primećuje se nakon sedam do deset dana i traje od tri do šest meseci. Ubod na pogrešnom mestu može da ostavi posledice koje nikako ne želimo na svom licu, iako su uglavnom u pitanju privremene tegobe. Zato je važno da se dobro raspitate o ustanovi, preparatu ali i lekaru koji će vam raditi tretman. Zapamtite da je zdravlje ipak na prvom mestu – upozorava i zaključuje doktorka Skorobać Ašanin.
