Pravila zdrave izbalansirane ishrane: Bolje je jednom nedeljno pojesti štanglu čokolade, nego se zaželeti i odjednom pojesti celu tablu
– Recept je jednostavan: otprilike pola tanjira napunite povrćem i voćem, četvrtinu mesom, ribom, jajima, mlečnim proizvodima i četvrtinu namirnicama bogatim skrobom (prednost se daje žitaricama i integralnom brašnu). Druga preporuka za izbalansiran obrok na slavi ili veselju glasi: domaćice, pravite salate od povrća, bez majoneza, gosti, uzmite od svega pomalo! Bogatstvo je u različitostima. Posle slavskog ručka prepešačite do autobusa ili kuće. Ne preterujte sa alkoholom, jer to su prazne kalorije i samo se lepe na vaš struk.
Jelovnik i sezona
– Da bismo uvek bili u top-formi važno je da tokom cele godine vodimo računa da naša ishrana bude zdrava i izbalansirana, da se leti u određenim periodima dana izlažemo suncu zbog vitamina D, a u jesenjim i zimskim mesecima unosimo hranu koja ovaj vitamin sadrži. To su mleko i mlečni proizvodi, riba, meso, jaja, ali i žitarice od celog zrna. Trebalo bi jesti voće i povrće svaki dan, ali i baviti se umerenom fizičkom aktivnošću bar svaki drugi dan – preporučuje naša sagovornica.
Fizička aktivnost
– Potrebno je najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, dok bi deca trebalo da budu aktivna najmanje sat vremena dnevno – ističe dr Glavinić Mijić. – Iako godine nisu prepreka za fizičku aktivnost, ograničavajući faktor mogu biti određena oboljenja i stanje lokomotornog sistema. Nikada ne treba upražnjavati fizičku aktivnost koja može dovesti do povređivanja. S druge strane, osobe koje imaju jako veliki indeks telesne mase trebalo bi više da se skoncentrišu na smanjenje energetskog unosa putem hrane, a da se kreću i vežbaju laganim do umerenim tempom.
Posle četrdesete
– Jedite onoliko koliko ćete potrošiti, sa smanjenjem fizičke aktivnosti, smanjite i unos kalorija. Jer, svaka ishrana, koliko god bila zdrava, može da goji ako se unese prevelika količina.
Dajte prednost živinskom mesu i ribi, a crvena mesa jedite najviše dva puta nedeljno. Izbegavajte industrijske sokove, naročito gazirana pića, slatkiše, slane grickalice, ograničite unos suhomesnatih i dimljenih proizvoda, smanjite količinu životinjskih masti u ishrani, ne pržite i ne pohujte hranu, izbegavajte velike količine masnoća u kuvanju – savetuje dr Glavinić Mijić.
Damama posle 40. godine, kod kojih se masne naslage talože, uglavnom na stomaku i bedrima, naša sagovornica preporučuje raznovrsnu ishranu sa manje masti životinjskog porekla i povećanim unosom nezasićenih masti, kao što su maslinovo ulje, orašasti plodovi, riba, avokado i sl. U tašni uvek treba da vam se nađe neka voćka, kikiriki ili proizvod od integralnih žitarica.
Da ne pregladnite
– Ako vam je vreme za obrok, jedite. Svratite negde da pojedete bar salatu, da ne biste došli u situaciju da “pregladnite”. Možete da nosite i obroke spremljene kod kuće na posao, tako ćete izbeći da jedete “brzu hranu”. Ne smemo dozvoliti da nama život diktira tempo već mi njemu, upozorava dr Glavinić.
Povremeni “delikatesni greh” neće napraviti veliki problem, ako ne patimo od nekog oboljenja ili uzimamo neke lekove kod kojih moramo biti striktni. Bolje je jednom nedeljno pojesti štanglu čokolade, nego se zaželeti i odjednom pojesti celu tablu, zaključuje naš lekar.
Vegetarijanski obrok
– Vegetarijanska ishrana ne nosi rizik od povećanog unosa holesterola, ali zato može da napravi deficit u esencijalnim masnim kiselinama i vitaminima koji se pretežno nalaze u namirnicama životinjskog porekla. Ako ste vegetarijanac, morate dobro obratiti pažnju na prave kombinacije namirnica, da ne biste ugrozili sopstveno zdravlje, savetuje naša sagovornica.
