Statistika je poražavajuća – svako četvrto dete koje se obrati za pomoć u nekoj od specijalizovanih psihijatrijskih ustanova biva identifikovano kao depresivno. Na godišnjem nivou ta cifra dostigne više hiljada mladih.

 

Do 12 godina ovaj problem je više izražen kod dečaka, dok se kasnije polako seli kod devojčica.

Razloge možemo potražiti u društvenim obrascim ponašanja u kojima muškarci ne iskazuju emocije i nemaju pravo da budu slabi. Može se reći da je kod adolescenata ovaj problem najizraženiji i obuhvata između 15 i 20% populacije. Mladima se smatra svaka osoba sa narušenih 25 godina.

Ipak, zbog savremenog načina života, ta granica je podignuta na 30.

Uzroci depresivnosti mladih

Uzroke depresivnosti mladih treba tražiti u delikatnom razvojnom periodu kroz koji prolaze na putu sazrevanja. Nnastanak depresije može uticati veliki broj faktora, kao što su: sredina, ekonomska situacija, razorena porodica, savremen način života, genetska predodređenost, reakcija na neki stresni događaj, duga i teška bolest, preuzimanje odgovornosti i obaveze za sebe koje društvo i njegove potrebe nameću.

Mladi su najranjivija grupa i na osnovu visoke stope nezaposlenosti, što ometa i odlaže njihovo osamostaljivanje. Takođe, krivca treba potražiti i u samom društvu tj. naopakom sistemu vrednosti koji se neguje, a koji život svodi na isprazno uživanje i loše zadovoljstvo.

Porodica i depresija

Stabilnost i zrelost jedne porodice najbolje se može videti u tome kako se suočava sa
problemima dece koje pubertet i adolescencija nosi sa sobom. Kao što porodica može biti uzrok krize mlade osobe, isto tako kriza tinejdžera ili adolescenta može dovesti do problema u porodici.

Kod mnogih se beleže tzv. reaktivne depresije, koje se javljaju kao odgovori na neke događaje, kako u porodici, tako i u školi, društvu, među vršnjacima. Takva stanja mogu da naruše i remete svakodnevno funkcionisanje, a dugotrajno zanemarivanje problema može dovesti do pogoršanja.

 

Posledice mladačke depresije

Depresija se kod mladih teže prepoznaje, pre svega zbog tog što se njeni simptomi razlikuju od onih kod odraslih. Manifestovanje mladalačke depresije uključuje normalno funkcionisanje, bez ili teško prepoznatljivih spoljnih simptoma. Mladi su uvek nasmejani i to je „depresija sa osmehom na licu.“

Depresivne teme koje povremeno mogu započeti, a koje se tiču smrti, krize i ostale tmurne fantazije i mračni snovi mogu ukazati da se nešto dešava sa tinejdžerom.

Posledice ignorisanja ili neblagovremenog uočavanja ovog problema kod mlade osobe može dovesti do neuspeha u školi, odavanju alkohola, psihoaktivnim supstancama, povlačenju iz društva, delinkventnog ponašanja, pa čak i do počinjenog suicida.

Kako smanjiti stopu depresije kod mladih?

Učiti decu i ljude principima sreće smanjuje depresiju u tinejdžerskom dobu za 50%. U
tinejdžerskom i adolescentnom dobu, drugi najčešći uzrok smrti je suicid, tada naglo skače stopa depresivnosti (od 15 do 20%). Biti zahvalan na onome što imamo, a ne konstantno patiti za onim što nemamo.

Nažalost, danas uglavnom čeznemo i patimo za materijalnim stvarima. Imati dobro
zdravlje je veliko bogatstvo i sreća. Lep dan je još jedan od light motiva (uvek se setite da može biti i siv, sumoran, kišovit), zatim porodica i/ili partner su svakako dovoljni razlozi za sreću.

Stav o sreći se razvija. Fokusiranjem na ono što imamo, na zahvalnost zbog toga, prevenira nastanak depresije. Činjenje dobrih dela, pored toga što može usrećiti druge, svakako može i nama pružiti zadovoljstvo. Takođe treba napomenuti da fizička aktivnost deluje protiv depresije (i suprotno, statične osobe su depresivnije).