Lošiji izbori u ishrani, svađe sa partnerom i nemogućnost da zadržite pažnju na nečemu, samo su neke od posledica nedostatka sna.
U Velikoj Britaniji sprovedeno je istraživanje u kojem je učestvovalo oko 2.000 odraslih, a naučnici su želeli da utvrde kako “teška noć”, odnosno nedostatak sna utiče čoveka.
Neverovatno, ali ispitanici su rekli da u proseku imaju 90 dana godišnje kada loše spavaju, što je gotovo četvrtina godine.
Kao direktna posledica toga, nastaje u proseku oko 170 loših odluka ili lošijih rasuđivanja u periodu od 12 meseci.
Od ukupnog broja ispitanika, dve trećine smatra da loše spavanje ima značajan uticaj na njihov život, a 47 odsto njih veruje da im je to oštetilo zdravlje.
Ovo istraživanje pokazuje da je oko 75 odsto ljudi svesno važnosti spavanja i sna, što je znatno više nego što je bilo pre deset godina. Takođe, oko 90 odsto ljudi smatra da je spavanje važno za zdravlje, kaže ekspert za san Kristine Hensen.
Pored pomenutih, stručnjaci navode da smo usled nedostatka sna manje duhoviti, razdražljivi i lakše “puknemo”, odnosno posvađamo se sa nekim. To nije najgore jer, nenaspavani vozači skloniji su rizičnoj vožnji, a pored toga donosimo i lošije odluke na poslu.
Istraživanje je takođe otkrilo da su najčešći uzroci nedovoljno sna stres, previše visoka sobna temperatura i potreba za odlaskom u toalet usred noći.
Nekima briga o poslu ne dozvoljava da se naspavaju, drugima smeta hrkanje partnera, a trećima buka koja dolazi spolja. Oko 44 odsto ljudi je anksiozno zbog lošeg spavanja, a najčudnije od svega je da im upravo ta anksioznost ne da da se naspavaju i odmore.
Odrasli ljudi koji su učestvovali u ovoj studiji u proseku spavaju oko šest sati i 34 minuta i tokom noći se bude dva puta.
Nešto više od polovine ispitanika, 55 odsto, smatra da je nespavanje loše uticalo i na njihovu vezu sa partnerom, a 29 odsto kaže da se nespavanje loše odrazilo na njihov odnos sa decom.
Stručnjaci ističu da smo zbog manjka sna skloniji tome da burno odreagujemo u nekim situacijama, da smo manje produktivni, emotivniji smo, skloniji smo tome da jedemo nezdravu hranu, koncentracija nam je slabija i ne možemo dugo da zadržimo pažnju, svuda kasnimo, postajemo sve manje saosećajni, zaboravniji smo, imamo manje strpljenja, manje smo ljubazni, i u krajnjem slučaju – izgledamo lošije.
